Izvor: Blic, 24.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubica kriminalac, naručilac nepoznat
Ubica kriminalac, naručilac nepoznat
Održane su ukupno četiri zajedničke sednice anketnih odbora oba veća Skupštine SRJ. Saslušani su Geza Farkaš, Milan Đaković, Branko Krga, Aca Tomić, Dragoljub Ojdanić, Radomir Marković, Goran Petrović, Andreja Savić, Aleksandar Dimitrijević, Aleksandar Vasiljević, Mirko Knežević, Jugoslav Kodžopeljić, Ljubomir Anđelković, Siniša Borović, Vuk Obradović, Svetko Kovač, Vlajko Stojiljković, Branislav Obradović, Vidoje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Pantelić, Dušan Mihailović, Milenko Erčić, Branko Đurić, Miodrag Gutić, Jovan Čeković, Momir Bulatović, Nebojša Pavković i Boško Bojović. Na blagovremeno zakazane razgovore nisu došli, niti su svoj nedolazak na bilo koji način opravdali Slobodan Krapović, Mirko Lakićević, Sreten Lukić, Momčilo Krgović, Radovan Knežević, Vukašin Maraš.
Na osnovu iscrpnih razgovora i razmatranja svih raspoloživih činjenica, odnosno utvrđenih okolnosti, anketni odbori su stekli u znatnoj meri verodostojnu sliku uzroka i motiva, kao i neke podatke o mogućim organizatorima i izvršiocima ovog teškog krivičnog dela. Razmotrili smo i šire aspekte delovanja civilnih i vojnih službi bezbednosti povodom njihovog neuspeha da u ovom slučaju ostvare svoje ustavne i zakonske nadležnosti, pa o svemu tome podnosimo izveštaj:
Anketni odbori su zaprepašćeni indolentnošću i bivših i sadašnjih najviših državnih organa i i titulara najvažnijih političkih funkcija u pogledu rasvetljavanja ubistva saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovića i nesposobnošću nadležnih institucija da u okviru svojih prava, obaveza i odgovornosti postignu ozbiljnije rezultate. Konstatujemo da je veoma slaba, tačnije minimalna saradnja ostvarena između Uprave bezbednosti, Generalštaba Vojske Jugoslavije i Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore. Ključni oficiri vojnih bezbednosnih organa ističu da im civilne strukture ozbiljnu pomoć nisu pružale, dok prikupljanje informacija i obavljanje istražnih radnji u ovom slučaju pripada prevashodnoj nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. I bivši i sadašnji ministar unutrašnjih poslova Srbije, i Vlajko Stojiljković i Dušan Mihajlović, kategorički su tvrdili pred anketnim odborima da rasvetljavanje ovog ubistva nije u njihovoj nadležnosti. Pri tom, Dušan Mihailović nije bio u stanju da objasni zašto je onda javno raspisivao nagradu od 300.000 nemačkih maraka onome ko policiji dostavi podatke o Bulatovićevom ubici, niti zašto se nadležna služba beogradske policije tim poslom bavi. Ustanovili smo da su organi vojne bezbednosti postigli određene rezultate, a policija nije bukvalno nikakve. Uz to, visoki policijski funkcioneri tvrde da nisu imali ni pojma o podacima do kojih je vojska došla. Pri tom je prisutna velika surevnjivost i prebacivanje odgovornosti, kao i izbegavanje razgovora o delikatnijim činjenicama o kojima se već mnogo zna ili sasvim osnovano i argumentovano pretpostavlja. Bivši i sadašnji šefovi državne bezbednosti Srbije saglasno su potvrdili da se njihova služba nikada nije bavila ubistvom Pavla Bulatovića.
Članovi anketnih odbora su stekli nepodeljen utisak da su mnogi od saslušanih vojnih i policijskih generala, kao i visokih oficira, pokazali veliku dozu straha i nelagodnosti u toku razgovora kad smo potencirali neke detalje i pojedinosti. Sve raspoložive činjenice ukazuju na postojanje jedinstvene strukture neformalne moći i uticaja mafijaškog karaktera, koja se koncentriše u sferi potrošnje najvećih budžetskih stavki koje se na saveznom i republičkom nivou odnosi na finansiranje vojske i policije. Očigledno je da jedan jedinstven mafijaški centar nastoji da u potpunosti kontroliše legalnu i ilegalnu trgovinu naftom, naoružanjem i vojnom opremom, lekovima i medicinskom opremom, cigaretama i drogom. Mnoge nerazjašnjene likvidacije proteklih godina sračunate su na eliminisanje konkurenata, neposlušnih saradnika ili nepremostivih subjektivnih prepreka na putu realizacije unosnih monopolističkih aranžmana. Naše je saznanje da je veoma slaba, gotovo nikakva kontrola finansijskog poslovanja vojske i policije u sferi nabavki, liferacija i trgovine. Česti su slučajevi fingiranja javnih licitacija, glumljenja konkurencije, veštačkog naduvavanja cena, kupovanja velikih količina razne robe preko privatnih posrednika, čak i u slučajevima kad su neposredni proizvođači domaća javna i društvena preduzeća. Podatke o ovome smo bukvalno kao kleštima morali da izvlačimo od saslušavanih lica i njihove izjave neposredno poredimo. U sferi savezne jugoslovenske i republičke vlasti Srbije mnogo toga se u protekle dve godine promenilo, ali mafija je ostala ista, u njenoj strukturi i načinu delovanja ništa se bitno ne menja, personalni sastav je gotovo identičan, a veliki uticaj na institucije sistema i te kako prisutan. Frapantno deluje podatak da postoje svedoci koji su anketnim odborima saopštili da je u trenutku ubistva ministar odbrane Pavle Bulatović u restoranu 'Rad' očekivao unapred dogovoreni susret sa generalom Gezom Farkašem, generalom Živoradom Vujičićem i Milutinom Levićem, direktorom 'Trajala'.
Navedena lica su se tog dana ponapijala u restoranu 'Ju garant banke' i u krajnje pijanom stanju razišla ne došavši na sastanak sa ministrom. Niko od nadležnih policijskih i vojnih organa sa svedocima nije razgovarao o tim okolnostima!
U toku svih ovih razgovora anketni odbori nisu mogli da potvrde prethodnu sumnju iz inicijalnog akta da je glavni organizator i finansijer ubistva ministra odbrane Milan Janković, alijas Filip Cepter, ali smo po njegovom pitanju došli do dva indikativna saznanja. Neki od visokih vojnih i policijskih funkcionera nisu bili u stanju da prikriju strah od samog pomena Cepterovog imena, dok je bivši ministar unutrašnjih poslova Srbije saopštio da su svojevremeno podnošene prijave protiv 'Cepter banke' zbog velike nelegalne kupovine deviza na ulici koja je forsirala inflaciju, kao i da je ta banka bila predviđena da se zatvori od strane Narodne banke Jugoslavije.
Najodgovornije vojne i policijske ličnosti s kojim smo razgovarali saglasne su u proceni da bi koordinisani rad i iskreno zalaganje svih organa bezbednosti doveo do vrlo brzog rasvetljavanja ubistva ministra odbrane Pavla Bulatovića, ali i čitavog niza drugih likvidacija. Anketni odbori sa žaljenjem konstatuju da država već pune dve godine nije pokazala ni pravu volju, ni veliku želju da se otkriju i kazne organizatori i izvršioci atentata na vojnog ministra. Očigledno je da postoji snaga koja je u ovoj sferi moćnija od legalnih državnih institucija, pa se na taj način ugrožava i sam fundament ustavnog poretka. Neophodno je uspeh ili neuspeh na rešavanju ovog slučaja, kao i mnogo sličnih, vezivati za ostanak na funkcijama nadležnih državnih, vojnih i policijskih funkcionera, jasno precizirati rad pojedinih službi, obaveze i zadatke, ali i preispitati rad i ponašanja svih onih koji su do sada pokazivali nezainteresovanost i neodgovornost. Svi članovi anketnih odbora oba skupštinska veća radili su jedinstveno i ni u jednom trenutku među nama nije bilo nikakvih sporenja u pogledu metodologije rada, insistiranja na činjenicama i pojedinostima izbora ličnosti u procesu saslušanja državnih, vojnih i političkih funkcionera, itd. Nikada međusobne partijske razlike nisu dolazile do izražaja, što smatramo posebno značajnim u ovako delikatnom slučaju.
U skladu sa odgovarajućim odredbama poslovnika oba veća, anketni odbori obaveštavaju sve savezne poslanike da mogu i pre skupštinskih sednica ostvariti uvid u stenografske beleške svih naših sednica i saslušanja pozvanih lica. Istovremeno zaključujemo da kompletan materijal o našem radu treba da bude dostupan široj stručnoj, naučnoj i političkoj javnosti, kako bi njegova kritička, objektivna i nepristrasna analiza predstavljala podstrek ozbiljnim reformama bezbednosnih državnih struktura, odgovornom raspolaganju državnim novcem i efikasnijem antimafijaškom delovanju. Za izvestioca Anketnog odbora Veća republika određen je Igor Mirović, a za izvestioca Anketnog odbora Veća građana prof. dr Vojislav Šešelj. Mogući motivi ubistva
Po pitanju ubistva ministra odbrane Pavla Bulatovića razmatrane su tri grupe mogućih motiva. Motivi lične ili privatne prirode već u startu su isključeni. Politički motivi ubistva su mogući, ali malo verovatni. Najverovatniji motivi su finansijsko-kriminalne prirode. Na osnovu svih raspoloživih informacija očigledno je da je ministar odbrane likvidiran jer je predstavljao smetnju u nekim finansijskim malverzacijama i mahinacijama, suprotstavljao se nekim neracionalnim nabavkama, odolevao pritisku da se sklope po vojsku štetni ugovori, odbijao da se potčini mafijaškim centrima moći. Anketni odbori nisu mogli za ovako kratko vreme i sa ograničenim stručnim i tehničkim mogućnostima da kompletno ispitaju sve okolnosti, ali i ono što smo pouzdano utvrdili ubedljivo potvrđuje da je zaista reč o finansijsko-kriminalnim motivima. Nerasvetljen je slučaj privatne firme 'Target' iz Beograda i njenog vlasnika Bruna Vlahovića, kome je u toku rata na ruke isplaćeno 1.250.000 DM i 100.000 USD za neobavljeni posao. Nerasvetljene su sve okolnosti i pritisci po pitanju uvoza nafte u vrednosti od 48.000.000 USD krajem 1999. i početkom 2000. godine, koji nije realizovan. Nerasvetljene su okolnosti neuspešnog privatnog posredovanja oko naplate velikog duga na ime remontovanja brodova u RZ 'Sava Kovačević' u Tivtu. Nerasvetljene su okolnosti nabavke medicinske opreme za Vojnomedicinsku akademiju u Beogradu, u vrednosti od 8.000.000 dolara, preko privatne firme 'Interkom' vlasnika Periše Perovića, u kojoj je Vojska Jugoslavije oštećena za oko 1.500.000 dolara. Postoje svedoci, s kojima smo obavili detaljan razgovor, da se Pavle Bulatović energično suprotstavljao sklapanju ovih poslova, a poslednji je sklopljen posle njegovog ubistva. Poseban problem ogromnih dimenzija predstavlja poslovanje Javnog preduzeća 'Jugoimport-SCPR' povodom kojeg je svojevremeno formirana državna komisija, a i vojni pravobranilac je pokretao sudski postupak radi naknade štete. Očigledno je da nikakva objektivna i ozbiljna kontrola poslovanja ovog javnog preduzeća nije postojala. U njemu se obrće ogroman novac, a nadležne vojne službe se žale da je tu provizija prilikom nabavke robe i materijala veća nego kod privatnih firmi. Osumnjičeni za ubistvo
Veoma je osnovana sumnja da je neposredni izvršilac ubistva Pavla Bulatovića poznati kriminalac Ivan Delić, koji najčešće boravi u Budvi, Herceg Novom ili Podgorici, a već je bio predmet operativne policijske obrade zbog sumnje da je direktno umešan u neke ranije slučajeve likvidacije u beogradskom kriminalnom podzemlju. Njegovo ime je prvi put pomenuto na zajedničkoj sednici anketnih odbora 20. decembra 2001. godine. Prema pouzdanim podacima koje smo dobili od vojne službe bezbednosti nekoliko dana posle naše sednice Ivan Delić je došao u Beograd i odatle nesmetano pobegao u Švajcarsku. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije ni na koji način nije reagovalo, a njegovi najviši funkcioneri tvrde da o tome ništa nisu znali. Ivan Delić je bio veoma blizak sa nedavno likvidiranim visokim funkcionerom Službe državne bezbednosti Crne Gore Darkom Raspopovićem Belim, nesumnjivo značajnom karikom u švercerskom lancu duvanske mafije. Trenutno je najbliži prijatelj Ivana Delića vodeći kriminalac crnogorskog podzemlja Branko Mićunović, a prisne odnose je imao sa poznatim beogradskim kriminalcima Vojom Raičevićem i Andrijom Draškovićem. Opravdana je i pretpostavka da je u ubistvu ministra odbrane neposredno umešan istaknuti kriminalac Željko Bošković Vuk, rođen u Foči, živi u Podgorici, sada u bekstvu u Banjaluci zbog nekog drugog ubistva koje je počinio. Po svim indicijama, ubistvo ministra odbrane je izvršeno po narudžbi, profesionalno i uz veliku novčanu nadoknadu.
.jpg)
