Izvor: Blic, 18.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U strahu smo postali dželati
U strahu smo postali dželati
HAG (Beta) - Biljana Plavšić, bivša predsednica RS, priznala je juče, tokom rasprave o kazni koja će joj biti izrečena, krivicu za zločine protiv čovečnosti nad bosanskim Muslimanima i Hrvatima, počinjenim tokom rata u BiH. U izjavi koju je pročitala u sudnici, Plavšićeva je rekla:
- Gospodine predsedavajući, gospođo tužiteljice, branioci, zahvaljujem se što ste mi pružili priliku da govorim.
Pre skoro >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dve godine došla sam ovde kao optužena za učešće u zločinima protiv drugih ljudskih bića, pa čak i čovečnosti. Došla sam da se suočim s ovim optužbama i da poštedim moj narod, jer bi bilo jasno da bi oni platili cenu bilo čijeg nedolaska. Do sada sam imala priliku da preispitam ove optužbe i da ih, zajedno s braniocima, proverim i procenim.
Sada sam se uverila i prihvatam da su više hiljada nevinih ljudi bili žrtve organizovanog i sistematičnog delovanja da se uklone Muslimani i Hrvati sa područja koje su Srbi smatrali svojima.
U to vreme, ja sam olako ubedila samu sebe da je ovo pitanje opstanka i samoodbrane. U stvari, više od toga, naše rukovodstvo, čiji sam bila neophodan deo, vodilo je poduhvat koji je za žrtve imao nebrojene nevine ljude. Objašnjenja samoodbrane i opstanka ne pružaju opravdanja. Na kraju, čak i naši sunarodnici su rekli da smo u ovom ratu izgubili svoju plemenitost. Postavljaju se očigledna pitanja: Ako je ova istina sada tako jasna, zašto je ja nisam videla ranije? I kako su naše rukovodstvo i oni koji su ga sledili mogli počiniti takva dela?
Odgovor na oba pitanja je, strepnja, zaslepljujuća strepnja, koja je dovela do opsesije, naročito za one od nas za koje je Drugi svetski rat živa uspomena, da Srbi više nikada ne dopuste sebi da budu žrtve.
Čineći ovo, mi u rukovodstvu smo prekršili najosnovniju dužnost svakog ljudskog bića - dužnost da se uzdrži i poštuje dostojanstvo drugih. Bili smo opredeljeni da učinimo sve što je neophodno da prevladamo. Iako sam više puta bila upoznata sa navodima o surovim i neljudskim postupcima protiv nesrba, odbila sam da se s tim suočim ili čak i da proverim.
U stvari, ja sam se potpuno predala govorenju o nevinim srpskim žrtvama ovoga rata. Ovaj svakodnevni rad potvrdio je moje uverenje da se borimo za sopstveni opstanak i da je u ovoj borbi međunarodna zajednica naš neprijatelj.
I tako sam ja jednostavno poricala te navode, čak ih ne proveravajući. Ostala sam sigurna u mom uverenju da Srbi nisu sposobni da učine nešto tako. U ovoj opsesiji da više nikada ne postanemo žrtve, dopustili smo sebi da postanemo počinioci.
Čuli ste opširno o patnjamma koje su ovim prouzrokovane Ja prihvatam odgovornost za svoj udeo u tome. Ova odgovornost je moja i samo moja. Ona se ne proteže na druge lidere i njihovo pravo da se brane. Ona se zasigurno ne proteže na naš srpski narod, koji je već platio visoku cenu za postupke našeg rukovodstva. Saznanje da sam odgovorna za takve ljudske patnje i za kaljanje ugleda mog naroda, uvek će ostati deo mene.
Postoji pravda koja zahteva život za svaki nevini život, smrt za svaku grešnu smrt. Za mene, naravno, nije moguće da odgovorim zahtevima takve pravde.
Ja mogu jedino da uradim ono što je u mojoj moći i da se nadam da će to biti od neke koristi - da spoznam istinu i da prihvatim odgovornost.
Ovo će, ja se nadam, pomoći muslimanskim, hrvatskim i srpskim nevinim žrtvama da ne postanu opsednuti gorčinom koja često postaje mržnja i koja je, na kraju, samouništavajuća. Što se tiče mog naroda, rekla sam nešto ovde o njegovom ugledu. Mislim da je stoga bitno da pojasnim o čemu govorim.
Danas u Beogradu, u centru Beograda, stoji pod kupolom jedna crkva, još u izgradnji, a izgradnja je počela davne 1935. godine. Naš narod je istrajao u izgradnji ove crkve posvećene čoveku koji je više nego iko od drugih ugrađen u biće srpskog naroda, a to je Sveti Sava.
Put koji je on sledio bio je obeležen samouzdržanjem i poštovanjem prema svima. Veliki diplomata koji je stekao ugled u svakom narodu i u svetu koji ga okružuje, čovek čiji je karakter duboko ugrađen u biće srpskog naroda. Put i primer Svetog Save su sledile velike srpske vođe, čak i u današnjem vremenu, istrajno pokazujući plemenitost i dostojanstvo, čak i u najtežim okolnostima. Dovoljno je samo pomenuti vladiku Artemija Radosavljevića koji je dan-danas glas vapijućeg za pravdu u onome što je za Srbe postalo pustinja - Kosovo.
Na nesreću, naše rukovodstvo, uključujući i mene, napustilo je ovaj put tokom poslednjeg rata. Vjerujem da vam je jasno da sam se ja razišla s tim liderima, premda prekasno.
Ipak, to rukovodstvo bestidno nastavlja da traži odanost i podršku našeg naroda. To se čini izazivanjem straha, govorenjem poluistina, kako bi se ubedio narod da je svet protiv nas.
Ali, plodovi njihovog rada, tog rukovodstva, su jasni: grobovi, izbeglice, izolacija i ogorčenje prema celom svijetu, koji nas je odbacio zbog tih lidera. Neki su me upozoravali da ovo nije ni vreme, ni mesto da se kaže ova istina, da bi trebalo sačekati dok ostali takođe prihvate odgovornost za njihova dela. Ali, ja verujem da ne postoji mesto ni vreme na kojem je neprikladno reći istinu.
Verujem da mi moramo da uredimo našu kuću. Ostali će morati da preispitaju sebe i svoje postupke. Mi moramo da živimo u ovom svetu, a ne u pećini. Ali, dok god zadržimo naš identitet i naš karakter - nemamo se čega bojati.
Što se tiče mene, članovi ovog sudskog veća su oni kojima je data odgovornost da sude. Vi se morate truditi da u svojoj presudi nađete bilo kakvu pravdu koju ovaj svet može da ponudi, ne samo za mene nego i za nevine žrtve ovog rata.
Uputiću apel ovom tribunalu - sudijama, tužiocima, istražiteljima: Uradite sve što je u vašoj moći da pružite pravdu za sve strane. Čineći to, možda ćete biti mogućnosti da ostvarite misiju zbog koje ovaj sud postoji. Hvala vam - rekla je u emotivnom govoru Biljana Plavšić. Olbrajt: Nije bila marioneta
HAG (Beta) - Bivši američki državni sekretar Madlen Olbrajt juče je u Haškom tribunalu, na raspravi o kazni Biljani Plavšić, odbacila tvrdnje da je Plavšićeva bila njena marioneta, objašnjavajući da su uvek imale 'teške i iskrene razgovore', tokom kojih joj je Plavšićeva često prebacivala da neki potezi SAD ojačavaju vlast Slobodana Miloševića. Olbrajtova je rekla da je Plavšićeva odigrala značajnu ulogu u sprovođenju Dejtonskog sporazuma, iako je, tokom rata u BiH, bila umešana u 'užasne stvari'.
- Bila je žena od reči i podržala Dejton, u uverenju da se kroz Dejtonski proces može na demokratski način postići ono što je smatrala dobrim za Srbe - rekla je Olbrajtova, zajednički svedok odbrane i tužilaštva.
Olbrajtova je rekla da ratni zločini koje su u BiH počinile srpske snage bili 'namerno počinjeni kao deo plana da se istrebe određene grupe ljudi'. Ona je kazala da su je ti zločini podsećali na scene iz Drugog svetskog rata.
Svedok odbrane Karl Bilt rekao je da bi, da nije bilo Plavšićeve, dosadašnji učinak na sprovođenju Dejtonskog sporazuma mogao biti postignut samo uz 'značajnu upotrebu sile i krvoproliće'. On je rekao da se Plavšićeva od proleća 1996. godine suprotstavljala tvrdokornim vlastima RS na Palama, izlažući se značajnom ličnom riziku. Bilt je rekao da su ljudi bliski Karadžiću, u junu 1997. godine, nameravali da, u saradnji s vlastima Srbije, Plavšićevu pritvore i pošalju na psihijatrijsko lečenje, nakon što je ona smenila ministra policije Dragana Kijca i, pri povratku iz posete Londonu, bila uhapšena na aerodromu u Beogradu. Međunarodne snage su, prema njegovim rečima, bile brže od 'policije sa Pala' i na granici sa Jugoslavijom su preuzele Plavšićevu od srpske policije i sprovele je do Banjaluke. Bilt je rekao i da je nedugo zatim sprečen napad specijalnih jedinica koje su sa Pala poslate u Banjaluku da uhapse Plavšićevu. Svedok je potvrdio i da je Plavšićeva smenila generala Mladića sa položaja načelnika Glavnog štaba VRS.
