Izvor: Blic, 26.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U ratovima roditelja žrtve su deca
U ratovima roditelja žrtve su deca
BEOGRAD - Otmica dece u porodici i brakorazvodnim parnicama je fenomen o kome se u javnosti retko govori. U minulih nekoliko dana, redakciji 'Blica' javilo se nekoliko majki i očeva kojima supružnici ne dozvoljavaju kontakt s decom i roditelji koji su sudski dobili starateljstvo nad decom posle brakorazvodne parnice, a koji strahuju zbog pretnji bivšeg supružnika da će im oteti decu.
V. K. iz jednog sremskog gradića nam >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je posvedočila da posle skoro tri godine, koliko traje brakorazvodni spor s njenim suprugom, ne samo da je nasilno odvojena od deteta, već je prilikom poslednjeg susreta s bivšim suprugom i njegovim roditeljima brutalno pretučena. - Njegovi roditelji su me bez dokaza optužili da sam prostitutka i narkomanka, ali je centar za socijalni rad doneo rešenje po kojem ispunjavam sve uslove da budem staratelj svojoj ćerki - kaže V. K.
Ona je ćerku poslednji put videla 23. avgusta, kada su njen suprug i njegovi roditelji došli po dete u vrtić. Vanesa je brzo došla u vrtić na poziv vaspitačice.
- U hodniku vrtića počeo je da me udara, gura i šutira. To nije bio prvi put da me maltretira, dok su njegovi roditelji uzeli dete i krenuli ka izlazu. Pokušala sam da ih sprečim, ali su me odgurnuli s vrata, pa sam pala i svi su počeli da me šutiraju. Krenuli su sa detetom ka kolima. Nekako sam uspela da se pridignem i dotrčim do auta, ali je moj bivši suprug ponovo izašao iz kola i udario me svom snagom, posle čega sam izgubila svest - priča V. K.
Njena sugrađanka S. R. iz Rume uspela je da dobije starateljstvo nad dvogodišnjim sinom, ali tek posle brojnih pretnji i nasrtaja bivšeg supruga. Protiv njega je podnela krivičnu prijavu zbog, kako je rekla, ugrožavanja bezbednosti njihovog deteta. - Jednom je na mene i dete krenuo kamenom. Uspela sam da s detetom uđem u auto, a on je potom razbio staklo na automobilu, od čega smo sin i ja lakše povređeni. Ranije me je vređao, pretio ubistvom i otmicom deteta, a rumski Centar za socijalni rad je to ignorisao - priča S. R.
Interesantan je i primer I. V. iz Beograda, koji se pre sedam godina razveo od supruge, koja je dobila starateljstvo nad detetom.
- Od pre mesec dana bivša supruga mi iz nepoznatih razloga ne dozvoljava da vidim dete. Ona sada zahteva da ga ne viđam uopšte, zbog nekih njenih ličnih problema, kako mi je rekla. Dete me zove kada ona nije tu i da ona ne zna, a kada sazna, onda bude grdnja i tuča. Kada sam je pitao zašto to čini, odgovorila je: 'Ja znam šta je najbolje za moje dete', priča I. V. Biljana Kovačević-Vučo, iz Jugoslovenskog komiteta pravnika (Jukom), kaže za 'Blic' da se otmice dece u porodici svuda u svetu tretiraju kao teška krivična dela, osim kod nas, gde se to tretira kao intimna porodična stvar i država zbog toga neće da se meša. Kovačević-Vučo tvrdi da kod nas postoji na hiljade muškaraca na koje su supruge nahuškale vlastitu decu, koja zato naprosto vrište kada vide tatu. I niko ne preduzima ništa oko toga, iako se radi o teškim manipulisanjima osećanjima deteta.
- Imali smo slučajeve kada su ljudi iz centara za socijalni rad našim klijentima direktno govorili: 'Vi više nećete viđati svoje dete i mi ne možemo da vam pomognemo, zato što majka manipuliše mališanom. Mi to znamo i veoma nam je žao, ali, eto, takva je situacija i ne smemo da uznemiravamo dete' - priča Kovačević-Vučo. N. Janković Nemoć centara za socijalni rad
Svi državni organi su atrofirali, pa su i centri za socijalni rad do te mere nemoćni da se postavlja pitanje svrhe njihovog postojanja. Postoji i zakon koji je donet najpre u interesu dece, ali se ti ljudi iz centara za socijalni rad ponašaju kao šalterski službenici - kaže Kovačević-Vučo.
Prema njenim rečima, mnogo puta su ljudi iz Jukoma pokušavali da stupe u kontakt s ljudima iz tih institucija, 'koji su bili jako ljubazni, ali apsolutno neefikasni'.
