Izvor: Blic, 05.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U petak pred sudije
U petak pred sudije
HAG (Beta-FoNet) - Momčilo Krajišnik (55), kojeg su pripadnici Sfora uhapsili na Palama, pojaviće se pred Haškim sudom preksutra u 10 sati, kako bi se izjasnio o optužnici koja ga tereti za ratne zločine.
Zapečaćenom optužnicom, podignutom 26. februara ove godine, Krajišnik (55) je optužen pred Tribunalom za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u BiH, progon i deportacije kao zločin protiv čovečnosti, ratne zločine i teške povrede >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ženevskih konvencija, od jula 1991. do kraja decembra 1992. godine.
U optužnici, koja ima 17 stranica, Krajišnik je označen kao jedan od vodećih članova Srpske demokratske stranke od njenog osnivanja, 1990. godine. On je označen i kao predsednik parlamenta bosanskih Srba i član Saveta za nacionalnu bezbednost, a od juna do decembra 1992. godine i kao član proširenog Predsedništva srpske republike u BiH. Prošireno Predsedništvo bilo je vrhovni komandant snaga bosanskih Srba u miru i ratu.
Politička platforma SDS-a, koju su formulisali Karadžić, Krajišnik i drugi, zasnivala se na ideji jedinstva svih Srba unutar Jugoslavije i bila je povezana sa idejom 'Velike Srbije', navodi se u optužnici.
Za SDS je odvajanje BiH od federalne Jugoslavije predstavljalo pretnju interesima bosanskih Srba i zato je u proleće 1991. godine počela da uspostavlja regionalnu strukturu, koja će u jesen prerasti u srpske autonomne oblasti. To je, prema optužnici, bila teritorijalna osnova za srpsku republiku.
Glavna prepreka za stvaranje srpske teritorije, odnosno republike, prema oceni vođstva SDS, bilo je nesrpsko stanovništvo na prostorima koje je SDS proglasio srpskim. Zbog toga je stalno etničko čišćenje bilo važan deo plana za stvaranje srpske republike u BiH, navodi se u optužnici.
Krajišnik je optužen za genocid, zato što je zajedno sa Radovanom Karadžićem i drugima planirao, podsticao, naredio i sprovodio uništenje, u celini ili delimično, bosanskih Muslimana i Hrvata kao nacionalnih, etničkih i verskih grupa.
Genocid je izvršen ubijanjem Muslimana, Hrvata i drugih nesrba u napadima na opštine u kojima su živeli, u logorima i izvan logora, izazivanjem teških patnji zatvorenima u logorima koji su bili izloženi neprekidnim neljudskim postupcima, piše u haškom dokumentu.
U 14 tačaka u optužnici navedena su mesta i datumi ubijanja Muslimana i Hrvata 1992. godine. Broj ubijenih kreće se od deset do 190, a ukupan broj premašuje hiljadu. Hiljade Muslimana i Hrvata ubijene su ili su umrle u logorima i zatvorima, navodi se u optužnici. Krajišnik je optužen i za nasilno proterivanje nesrpskog stanovništva iz opština koje su bile označene kao srpske.
Krajišniku tužilac u Hagu pripisuje ličnu i komandnu odgovornost, jer je znao za zločine, a ništa nije učinio da ih spreči, niti je ikoga kaznio.
Kako je javila agencija Srna, advokati Goran Nešković i Boriša Ilić braniće Momčila Krajišnika u Hagu. Nešković je ranije bio oficir za vezu RS pri Tribunalu.
Banjalučki advokat Krstan Simić, branilac optuženih Srba pred Tribunalom, izrazio je juče sumnju u mogućnost da Krajišnika pred Tribunalom brane advokati Nešković i Ilić. 'Optužnica protiv Krajišnika je najteža do sada i njom će morati da se pozabave najbolji advokati. Mislim da će troškove odbrane snositi Haški tribunal, kao i da će gospodin Krajišnik dobiti pravo da izabere advokate koji su na raspolaganju Tribunalu', rekao je on. Simić je dodao da postoji mogućnost i da Tribunal ospori Neškovićevu odbranu, budući da je on bio zamenik ministra pravde i oficir za vezu sa Hagom, pa samim tim i blizak saradnik optuženog.
U prvim zvaničnim reakcijama u SRJ, Savezno ministarstvo inostranih poslova okarakterisalo je hapšenje Krajišnika kao 'bezočni i sramni akt Sfora na čelu sa NATO paktom'. Velika većina političkih stranaka u Srbiji i RS osudila je način na koji je Krajišnik uhapšen i postojanje tajnih haških optužnica. SPS je ocenio da se hapšenjem Krajišnika 'Sfor pokazao kao ogoljena okupaciona vlast'.
Predsednik crnogorske Narodne stranke Dragan Šoć je osudio postojanje tajnih optužnica i način hapšenja, ali je ocenio da je predsednik SRJ Slobodan Milošević dao 'zeleno svetlo' za akciju, kako bi 'zauzvrat dobio odlaganje pooštravanja sankcija prema SRJ i tako kupio vreme da bi još ostao na vlasti'.
'Svedok protiv Miloševića'
LONDON (Beta) - Britanski listovi opširno komentarišu hapšenje Momčila Krajišnika. 'Dejli telegraf' navodi da su prethodnih nekoliko nedelja prikupljani podaci o kretanju i navikama Krajišnika. 'Čini se da nije imao telohranitelje', piše list, dodajući da su francuski snajperisti bili postavljeni oko njegove kuće. Ričard Holbruk u DT-u o Krajišniku kaže: 'Znam ga vrlo dobro, on je otvoreni separatista i kompletni rasista.'
'Krajišnik je potreban Tribunalu ne zbog njega samog, već kao ključni svedok protiv Miloševića. Od njega očekuju dokaze da je jugoslovenski predsednik davao naredbe o sprovođenju etničkih čišćenja u BiH', navodi ruski 'Komersant', uz ocenu da Krajišnik 'neće braniti Miloševića na sudu'. List citira raniju izjavu Krajišnika: 'Milošević nas je gurnuo u rat, a onda izdao.'
