Izvor: Blic, 25.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U mene je pucao kum, sveštenik
U mene je pucao kum, sveštenik
PIROT - Da i sveštena lica mogu da počine teško krivično delo, potvrđuje slučaj sveštenika Bratislava Bogićevića (24) iz Gabrovca kod Niša koji je juče sa Milošem Živanovićem (21) iz Donjeg Matejevca kod Niša optužen za razbojničku krađu i neovlašćeno držanje oružja. Nedelo je utoliko veće ako se uzme u obzir činjenica da je Bogićević venčani kum ćerke svojih žrtava.
U optužnici koju je podiglo Okružno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tužilaštvo u Pirotu navodi se da su Bogićević i Živanović 2. februara ove godine oko 21.30 upali u kuću Anđelije i Milutina Savića u Pirotu i preteći oružjem tražili da im daju novac. U gušanju između Savića i Živanovića Savić je nožem uboden u levu podlakticu. Bogićević je ispalio jedan hitac u pravcu Savića, ali je zrno završilo u zidu.
Posle neuspelog pokušaja pljačke oni su automobilom pobegli za Niš, ali ih je policija uhvatila kod Sićevačke klisure.
Anđelija i Milutin Savić , profesori po zanimanju, još su u šoku i ne kriju da imaju košmarne snove.
Milutin Savić priča da je te večeri supruga Anđelija otišla na sprat da se odmori, a on je sa petnaestomesečnim unukom Mišom ostao u dnevnoj sobi. Dok ga je presvlačio, začuo je zvono na ulaznim vratima. Iznerviran ko to zvoni u kasne sate, upalio je svetlo u hodniku i na terasi ugledao mladića sa crnom kapom.
- On me upita: ‘’Gde je Marko, moj sin?’’ To me još više iziritiralo i odbrusio sam mu: ‘’Pa ti, ako znaš Marka, trebalo bi da znaš da je u Beogradu.' On je nastavio priču: ‘’Pa, ja sam se sa njim čuo.' Grubo sam ga pitao: ‘’Ko si ti, čiji si?’’ Instinktivno sam otključao vrata sa željom da ga najurim. Kada sam otključao, munjevito je reagovao, udario vrata i otvorio ih. U tom trenutku iza ulaza se pojavio drugi sa fantomkom na glavi. Držao je kratku pušku u ruci. Uperio ju je u mene dok je ovaj prvi počeo da viče: ‘’Ulazi unutra!’’ Povukao sam se u hodnik, oni su ušli i počeli da viču: 'Daj pare, daj pare!’’ Sve vreme sam razmišljao o unuku koji je bio u dnevnoj sobi. Srećom, napadači nisu znali da je on tu. Prvi je pokušao da uđe u dnevnu sobu, uhvatio sam ga snažno za desnu ruku, povukao ga i tu smo se rvali. Samo sam ga vukao i bio svestan da je puška uperena u mene. Počeo sam da ga guram ka ulaznim vratima, a on je počeo da viče ovom drugom da puca. Ovaj drugi je malo oklevao i opalio. U tom trenutku nisam bio svestan gde je metak prošao, ali se zario u zid iznad moje glave - priseća se Savić.
Savić je potom počeo da doziva pomoć suprugu Anđeliju i komšiju. Napadač s kojim se gušao imao je nož skakavac i počeo njime da mlatara.
- Zakačio me malo po licu i hteo da me ubode. Na grudi sam postavio ruku i on me ubo u levu ruku. Počela je da teče krv na sve strane - kaže Savić.
Njegova supruga Anđelija, profesor književnosti u pirotskoj gimnaziji, razočarana saznanjem da je u sve ovo umešan kum njihove ćerke, priseća se traumatične večeri:
- Kada sam došla do poslednjeg stepenika, jedan od napadača me je odgurnuo i istrčao napolje. Prva misao mi je bila: ‘’Gde je mali Miša?' Protrčala sam pored Mileta i videla malog kako plače, ali nije bio povređen. Čula sam Mileta kako viče: ‘’Ja sam gotov!’’ Pritrčala sam i videla da krvari, da je na ivici da izgubi svest. Od svega čega sam se setila u tom trenutku bilo je da jako stegnem njegovu ruku iznad rane i uspela sam da smanjim liptanje krvi. Komšija Rodoljub Šijan je upamtio broj registarskih tablica njihovih kola, obavestio policiju i ona ih je iste večeri kod Bele Palanke uhapsila - priseća se ona.
Ono što je najteže palo Savićima i što je za njih i dalje pravi šok to je saznanje da je venčani kum njihove ćerke Ane i zeta Dragana, sveštenik u parohiji u okolini Niša, bio napadač i da je pucao na kuma.
- Još jedna neverovatna činjenica bila je da je mali Miša, koga je on krstio, bio u drugoj sobi. Trebaće dosta vremena da se sve to zaleči, ali ne i da se zaboravi. Povređena ruka i bol me stalno podsećaju na to veče. Spavam uz sedative, sanjam napadače sa maskama ili bez njih - kaže Milutin Savić. Zoran Panić
