Izvor: Politika, 24.Jan.2011, 23:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U hrvatskim pravosudnim raljama

Dobrivoje Pavković, prvostepeno oslobođen svih optužbi, kada je u drugostepenom postupku pred sudom u Bjelovaru uvideo da ga čeka teška kazna, odlučio da pobegne sat pre izricanja presude… Sada se uzda u dogovor dve države

Dobrivoje Pavković (48) iz Beograda mogao bi da bude prvi osuđenik koji će po pravosnažnoj presudi hrvatskog suda zatvorsku kaznu izdržavati u nekom od srpskih zatvora. I dok čeka da Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu  odluči >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << po predlogu hrvatskih pravosudnih organa za priznanje i izvršenje strane sudske odluke i izvršenje kazne duge deceniju i po, na koju je osuđen pošto ga je Županijski sud u Bjelovaru oglasio krivim za ratni zločin, Pavković s nevericom govori o suđenju, kazni koja mu je izrečena i odluci da samo nekoliko sati pre objavljivanja presude iz Hrvatske pobegne u Mađarsku i tako izbegne odvođenje u zatvor.

Posle prvostepene presude kojom ga je tročlano veće Županijskog suda u Bjelovaru 12. jula 2004. godine oslobodilo krivice, nekadašnji pripadnik Teritorijalne odbrane nije ni slutio da će tri godine kasnije, 7. novembra 2007. godine, na ponovljenom suđenju, sudska trojka promeniti odluku i osuditi ga na visoku zatvorsku kaznu.

Sada Pavković i njegov branilac Dragoljub Đorđević pokušavaju da ukažu na mnoge propuste hrvatskog suda, ali i nemogućnost okrivljenog da se brani na najpovoljniji način po sebe, kako mu to zakon dozvoljava.

Optužnica Županijskog državnog tužilaštva teretila je Stojana Vujića, kao prvooptuženog, i Dobrivoja Pavkovića, kao drugooptuženog, da su 1. septembra 1991. godine rano ujutru, sa većim brojem naoružanih pripadnika „TO Pakrac“, izvršili minobacački napad na selo Doljane. Aktom tužilaštva, Pavkoviću se na teret stavljalo da je kundakom automatske puške udario u leđa zarobljenog pripadnika seoske straže Vladimira Zimića, a potom mu pucao u noge i ranio ga u levo stopalo.  

„Događaj za koji se teretim, prema navodima tužilaštva, dogodio se u noći između 31. avgusta i 1. septembra 1991. godine u selu Doljane, koje se, ako tako mogu da kažem, nalazilo na srpskoj teritoriji. Tvrdim, a to su na prvom suđenju potvrdili i svedoci, da u vreme i na mestu koje se navodi u optužnici nisam bio u Doljanima, već u svom selu Golubinjak, koji se nalazilo na teritoriji koju su ’držale’ hrvatske snage. Nije bilo moguće da sa teritorije koju su kontrolisali Hrvati pređem u ’srpski deo’ i vratim se nazad. I oštećeni Vladimir Zimić, koga sam, kako tvrdi tužilaštvo, ranio, na prvom suđenju tvrdio je da nisam bio tamo kada je ranjen”, seća se Pavković kritičnog iskaza Zimića na sudu.

Posle ispitivanja svedoka i izvođenja drugih relevantnih dokaza, sudsko veće je okončalo dokazni postupak i Pavkovića oslobodilo optužbi. Na izrečenu presudu, državni tužilac je uložio žalbu, koju je Vrhovni sud Hrvatske usvojio i predmet vratio na novo suđenje.

Kako će Pavković naknadno saznati, u međuvremenu je promenjen predsednik sudskog veća, pa je tako „na čelo“ sudijske trojke u ponovljenom postupku postavljena Antonija Bagarić, koja je odranije bila poznata po nekritičkom suđenju kada su Srbi u pitanju. Ostalo je, prema rečima advokata Đorđevića, upamćeno i da je sudija Bagarić tokom obrazlaganja presude za pripadnike TO koristila izraz „srbočetnici“.

S obzirom na to da je posle prvog suđenja oslobođen, Pavković je, kaže njegov advokat Đorđević, odlučio da ode u Hrvatsku na drugo suđenje, smatrajući da neće biti nikakvih problema da i ovoga puta dokaže da je nevin.

„Tužilaštvo Pavkoviću, važno je napomenuti, na teret nije stavljalo krivično delo ubistva. Ono što je Dobrivoja zaprepastilo jeste činjenica da je jedan od svedoka, koji ga ni u izjavi datoj policiji, ni tokom prvostepenog suđenja, nije ni pomenuo, već pomenuti svedok Zimić, posle gotovo 20 godina od događaja, potvrdio da ga je video na mestu i u vreme koji su navedeni u optužnici. Moj branjenik je tada shvatio da su stvari krenule čudnim tokom. Predlagao je da tokom dokaznog postupka u svojstvu svedoka budu saslušana lica koja nisu mogla da dođu, iz prostog razloga što su i oni bili optuženi za ratni zločin pred pravosuđem Hrvatske. Sa druge strane, sud mu je uskratio mogućnost da se izjašnjava o mnogo stvari tvrdeći da ima branioca po službenoj dužnosti i da to pravo ne treba da koristi”, objašnjava Đorđević.

Dva sata posle okončanja postupka, veće je zakazalo izricanje presude. Naslućujući kakav bi epilog mogao da bude, Pavković je odlučio da ne sačeka objavu kazne, već da sedne u kola i iz Bjelovara pobegne u Mađarsku i iz nje uđe u Srbiju. Sudsko veće ga je osudilo na 15 godina zatvora, a ubrzo je, po nalogu bjelovarskog Županijskog suda, za njim raspisana i poternica.

Miroslava Derikonjić

---------------------------------------

„Slobodan ste građanin, evo vam dokumenata“

Dobrivoje Pavković je u Srbiju izbegao sredinom decembra 1991. godine. U Hrvatsku je, prvi put posle toga, otišao u januaru 2000. godine. Odlučio je da traži hrvatska dokumenta, pa je, kako su propisi nalagali, tada bio i na informativnom razgovoru u daruvarskoj policiji.

„Razgovor je trajao oko dva časa posle čega mi je tamošnji policajac rekao: ’Slobodan ste građanin Republike Hrvatske i možete da izvadite dokumenta’”, kaže Pavković kojem su ubrzo potom izdati hrvatska lična karta i pasoš.

Pavković je, kako kaže, četiri-pet puta godišnje odlazio u Hrvatsku kod roditelja i niko mu na graničnom prelazu nije pravio probleme sve do 16. decembra 2003. godine kada je na graničnom prelazu Batrovci uhapšen zbog sumnje da je počinio ratni zločin. Iz Batrovaca je odveden u Vinkovce, pa u bjelovarski zatvor. Odlukom suda, početak suđenja sačekao je u kućnom pritvoru.

-------------------------------------------

O zahtevu Hrvata 14. februara

Početak ročišta na kojem je sudsko veće Odeljenja za ratne zločine, kojem predsedava Vinka Beraha-Nikić, trebalo da odlučuje po zahtevu hrvatskog pravosuđa za priznanje strane sudske odluke i izvršenje kazne u slučaju „Pavković“, a koje je juče trebalo da počne – odloženo je za 14. februar. Advokat Đorđević je, naime, tražio dodatno vreme za pripremanje odbrane s obzirom na to da su mu spisi predmeta kasno dostavljeni. Advokat je, takođe, zatražio i da se spisi predmeta sa hrvatskog prevedu na srpski jezik.

objavljeno: 25.01.2011.

Nastavak na Politika...