Izvor: Blic, 12.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U budžetu od kazni 250 miliona
U budžetu od kazni 250 miliona
Beogradskim sudijama za prekršaje, ne računajući prigradske opštine, u 2002. godini stiglo je oko 150.000 predmeta. Ove godine priliv se gotovo udvostručio i na kraju jedanaestog meseca broj je premašio nivo od 220.000.
- Po našim rešenjima, prošle godine naplaćeno je 150 miliona dinara, a u ovoj se do 1. decembra u državni budžet slilo više od 250 miliona - kaže za 'Blic' Miloš Paligorić, starešina gradskog sudije za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prekršaje.
Pred prekršajce stanovnici glavnog grada su najčešće izlazili zbog ogrešenja o saobraćajne propise koji se odnose na ograničenje brzine, parkiranje, obavezu vezivanja pojaseva...
- Saobraćajni prekršaji čine čak 70 do 75 odsto naših predmeta. Zbog toga je Ministarstvo pravde, u saradnji sa Udruženjem sudija za prekršaje, izradilo nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima, kojim je predviđeno da ovi slučajevi pređu u nadležnost policije. To bi bio pravi upravni postupak, u kome bi okrivljeni mogao da koristi sva prava, uključujući i pravo na advokata. Vlada je prihvatila nacrt, ali je zbog raspuštanja parlamenta odloženo njegovo usvajanje - kaže Paligorić.
Preostalih 30 odsto predmeta čine prijave zbog remećenja javnog reda i mira, kao i prijave raznih inspekcija i finansijskih kontrolora.
Prema analizi gradskog sudije za prekršaje, urađenoj na uzorku od oko 900 predmeta iz 2002. godine, Beograđani nisu revnosni poštovaoci Zakona o javnom redu i miru. Povreda ovih propisa najčešće je vezana za nasilje u porodici, tuče, obračune navijača, sukobe komšija, duele građana i državnih službenika, svađe, sukobe 'učesnika u saobraćaju' i prostituciju.
- Veliki broj prekršajnih prijava iz oblasti javnog reda i mira odnosi se na nasilje u porodici. Zbog toga smo posebnu pažnju posvetili edukaciji sudija kako bi ovaj problem bolje uočili. Prema američkim istraživanjima, svedoci porodičnog nasilja, uglavnom deca, u 70 odsto slučajeva postaju kriminalci. Slična tendencija postoji i kod nas - upozorava Paligorić.
Na pitanje kakve kazne izriču u ovakvim slučajevima, Paligorić kaže:
- Za ozbiljnije prekršaje određujemo kazne od 15, 20 i 30 dana zatvora. Ostale kažnjavamo novčano do 1.000 dinara.
Paligorić ističe da je na osnovu prekršajne prakse urađena i analiza prostitucije u glavnom gradu, s akcentom na slučajeve iza kojih se krije moguća trgovina ljudima. Zbog toga je u toku edukacija sudija koja treba da pomogne prepoznavanje žrtava ove trgovine.
Na uličnu prostituciju beogradske sudije za prekršaje gledaju kao na manje društveno zlo i 'vesele devojke' sa pločnika obično kažnjavaju novčano.
- Veći je problem prostitucija koja se obavlja preko agencija za poslovnu pratnju, pogotovo ako se ima u vidu da su neke od njih radile u organizaciji ljudi iz policije. U ovakvim slučajevima, mi kroz prekršajne postupke pokušavamo da pomognemo tužilaštvu. Devojke iz agencija su neverovatno odane poslodavcima i najčešće ne otkrivaju njihov identitet. Poslodavcima smo pokušali da doskočimo tako što smo njihove 'radnice' slali u zatvor. Međutim, 'regrutacija' je tako masovna da vlasnici agencija gotovo to i ne osete - kaže Paligorić.
On upozorava da u propisima koji se odnose na ovu materiju vlada pravi haos.
- Bivši režim nije ništa učinio na ovom planu, jer mu je jedini interes bio da organe za prekršaje koristi za borbu protiv opozicije i punjenje budžeta. Zato je neophodno da se donese korpus novih zakona koji bi regulisao prekršajnu materiju. Za ilustraciju teškog stanja može da posluži analiza odredbi o kaznama koje su potpuno neadekvatne i u međusobnoj koliziji. Na primer, Zakon o prekršajima, kao opšti zakon, predviđa da maksimalna kazna za pravna lica iznosi 200.000 dinara. Međutim, u Zakonu o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima propisana je kazna od milion dinara. Mi smo obavezni da primenjujemo Zakon o prekršajima i ne možemo da damo veću kaznu od 200.000 dinara, napominje Paligorić. Moma Ilić Makrou dug sa kamatom
Prošle godine u Beogradu je za prostituciju kažnjeno 278 žena i 28 muškaraca. Najčešće su to bile osobe od 21 do 30 godina.
Prema podacima iz analize 60 predmeta moglo se zaključiti da se okrivljeni bave agencijskom prostitucijom, dok je 66 priznalo da radi na ulici. Među njima je bilo i onih koji su i ranije kažnjavani. Na pitanje istražnog sudije kako će da plati kaznu, jedna žena je odgovorila: 'Radiću više, da vratim dug sa kamatom makrou, platim kaznu i prehranim decu.'
Zanimljivo je da se strane državljanke, koje se kod nas bave najstarijim zanatom na svetu, ne kažnjavaju za prostituciju, već za ilegalni boravak.
