Izvor: Kurir, 27.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U KANDŽAMA DB
BEOGRAD - Verujem i danas da me je sam Bog sačuvao da me ne ubije Državna bezbednost, kako bi me fizički razdvojili od Marije Milošević - u ekskluzivnoj ispovesti za Kurir pevač Ivan Gavrilović priča o tri dana koja je proveo skrivajući se po Solunu bukvalno se boreći da sačuva glavu na ramenima.
Za Gavrilovića je sve, kako tvrdi, počelo jednog prolećnog dana 1998. godine, bezazlenim pozivom direktora „Centroscene“ Baneta Stojanovića da veče provedu u diskoteci „Košava“, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << poznatijem kao „Bitef teatar“, kod Bajlonijeve pijace, na Dorćolu.
- Nisam tamo nikada pre toga bio i bio sam prijatno iznenađen veselom žurkom te noći. Popili smo prilično i ludo se proveli. Sećam se da mi je i Marija Milošević, ćerka predsednika Miloševića, tada dala vizitkartu, mada sam je zbog duge crne perike i neobično atraktivne šlang linije jedva prepoznao. Nije mi padalo na pamet da je pozovem telefonom, jer je, bez obzira na moju tadašnju popularnost, ona, razumljivo, spadala u „nedodirljive face“ - započinje Gavrilović svoju deset godina skrivanu ispovest o Mariji Milošević.
Čuda su mu se tih godina dešavala u estradnom životu, ali očigledno i privatnom, jer već posle nekoliko dana usledio je poziv predsednikove ćerke da izađu i da se „zezaju“. Poziv koji se, očigledno, ne odbija.
- Iako sam, samo godinu pre toga, šetao s kolegama muzičarima u građanskim protestima protiv njenog oca, taj poziv, priznajem, oborio me je s nogu. Ona je bila „top topova“ i najintrigantnija žena tadašnjeg javnog života. U prirodi nije izgledala debelo i namćorasto kao na slikama u opozicionoj štampi. Odmah sam „provalio“ da se pali na beogradski žargon, da je opuštena i da je politika uopšte ne zanima. Počeli smo da izlazimo i bilo smo na istoj talasnoj dužini, bila je prava gradska riba za ludi provod - priča Ivan, koga još iz tih godina nazivaju rodonačelnikom turbofolka kod nas.
Ipak, prema njegovim rečima, organizacija tih izlazaka nije nimalo bila jednostavna:
- Čuli smo se po nekoliko puta dnevno i kad se dogovorimo, moralo je da se sačeka nekoliko sati da njeni policijski pratioci sve do tančina organizuju. Prvih dana viđanja, ja, onako, lupim da odemo u „Pijano bar“ u centru grada, a ona se složi. Posle nekog vremena stiže ona ispred moje kuće sa obezbeđenjem u tri crna „audija“ i mi odemo u „Pijano bar“, kad, on prazan. Gosti su već bili „evakuisani“, tako da smo nas dvoje mogli sami da ćaskamo. Meni je to bilo malo trulo, ali nije uvek bilo tako, naročito kad smo išli u diskoteku „Košava“, gde je bilo uvek puno sveta, ali dobro „probranog“ - priseća se Gavrilović.
Prolazili su tako meseci u kojima su Marija i Ivan uživali u provodima. Onda mu je ona, kaže, predložila da odu zajedno na letovanje u Grčku:
- Bilo je baš raskošno i veselo, jer je ona povela i neke svoje drugarice, ali bilo je u toj sviti i dosta „biznismena“, za koje sam ubrzo provalio da su uglavnom bili njeni bodigardovi iz Državne bezbednosti. Posebno sam se sprijateljio s nekim bezbednjakom Draganom, možda i zato što je Čačanin, a to je i rodno mesto moga oca. Žurke u našem apartmanu su nam bile interesantnije od izlazaka po diskotekama, jer smo i tu imali sav komfor za dobre provode - prepričava Gavrilović.
Po njegovom današnjem mišljenju, sve se prelomilo sedme večeri, kad su posle ponoći, nakon žurke u apartmanu, krenula navodno opuštena i neobavezna ćaskanja.
- Bio sam skroz opušten, jer smo Marija i ja imali taj fazon, pa nisam ni primetio da me neki od „biznismena“ (radnici DB) prečesto pita o tome kako mi se svidelo u Australiji, Italiji, Francuskoj... E, ja tad krenuh s nekom pričom, uz vino i tompus, kako bih voleo da je i u Srbiji tako, da su ljudi opušteniji i da bolje zarađuju...
(sutra: Skrivao sam se po solunskim crkvama)[ antrfile ]
