Izvor: Blic, 29.Nov.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tuku žene do smrti
Tuku žene do smrti
Beograđanin Vladimir Petrović (28) je pre nekoliko dana pod uticajem alkohola i droge pretukao suprugu, razbio tašti čašu o glavu i pokušao da šestomesečnu bebu izbaci kroz prozor stana u Siminoj ulici 11. Još jedan slučaj fizičkog nasilja nad ženama i decom završio se povredama, a teže posledice sprečila je policija.
Od januara do novembra 2003. godine u Srbiji su supružnici ili partneri ubili 31 ženu. Prema istraživanju koje su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sproveli aktivisti Savetovališta za borbu protiv nasilja u porodici, svaka druga žena trpi neprijavljeno psihičko nasilje, a trećina njih je žrtva fizičkog nasilja. Vesna Stanojević, koordinator Savetovališta protiv nasilja u porodici, kaže za 'Blic' da su žene na našem podneblju vaspitane da trpe nasilje, a pomoć traže tek kada im prekipi dugogodišnje maltretiranje.
- Obratila nam se nedavno šezdesetogodišnja gospođa koju muž tuče već 40 godina, od kada su i u braku. Pitali smo je zašto je trpela toliko dugo. Rekla nam je da sve žene koje poznaje dobijaju batine i da je mislila da je to normalno. Njihova deca su u međuvremenu odrasla, a ta žena je shvatila da su njeni napori da promeni nasilnika bezuspešni. Kada je deci rekla da želi da se razvede, oni su bili protiv toga i posavetovali je da muža nasilnika i batine trpi još malo - navodi jedan od slučajeva nasilja Vesna Stanojević.
Milena Živanović, šef odseka za seksualne delikte beogradskog SUP-a, kaže za 'Blic' da se i policiji nasilje nad ženama prijavljuje tek kada nema drugog izlaza. Policija zbog toga nema dovoljno znanja o specifičnim karakteristikama nasilja u porodici.
- Ove godine podneli smo 93 prijave zbog nasilja u porodici. Trebalo bi da se u policiji formiraju timovi specijalizovani za ovakve probleme i da bude zaposleno više žena. Pomak u rešavanju je zakonski propis kojim se nasilje u porodici tretira kao nasilje koje država zabranjuje i kojim je policiji omogućeno da goni nasilnika čak i ako žrtva ne zatraži krivično gonjenje -objašnjava Živanovićeva.
U dve sigurne kuće u Beogradu trenutno je sklonjeno devet žena i četvoro dece žrtava nasilnika. Savetovalištu se godišnje za pomoć obrati oko tri hiljade žena, a najugroženije se smeštaju skloništa, čije se adrese čuvaju u tajnosti.
- Dešava se da žene sa decom budu izbačene na ulicu ili da po cenu života moraju da pobegnu od nasilnika. Pomogli smo ženi čiji je muž alkoholičar i koji je zlostavljao i nju i decu. Deci celu noć nije dao da spavaju i ispitivao ih je gde im je bila majka, šta je radila i koliko ima ljubavnika. Nedavno nam se obratila mlada žena koja je dobijala takve batine da je završila na operacionom stolu. Muž je osuđen i u zatvoru je, ali šta će biti kada izađe. Zbog sina moraće da budu u kontaktu, a on nema nameru da je ostavi na miru - priča Stanojevićeva.
Prema iskustvima Savetovališta, polovina nasilnika su pijanice, a oko 70 odsto žena koje se jave trpe nasilje muža. Posle muževa, najveći nasilnici su sinovi, pa se u 11 odsto poziva Savetovalištu javljaju roditelji koji su dobili batine od dece. Zlostavljanje dece se najređe prijavljuje i javlja se u dva odsto slučajeva, jer deca ne znaju za mogućnost da traže pomoć, a plaše se da se njihovim roditeljima ne dogodi nešto. Slučajeve pretučene dece, kaže Stanojevićeva, uglavnom prijavljuju komšije ili ostali članovi porodice.
- Nikada nismo imali poziv zlostavljenog deteta, već se pretežno javljaju deca starija od 12 godina kojima roditelji neće da kupe igračku ili zabranjuju raznorazne stvari. Žrtve nasilja u porodici su pretežno žene i deca iz nižih socijalnih slojeva. Nasilja ima svuda samo što se u višim slojevima to radi mnogo diskretnije. U selima se žene ne usuđuju na da potraže pomoć, a često ne znaju kome bi se obratile. Kao i njihove majke, one misle da nema drugog načina osim da ćute i trpe - kaže Stanojevićeva.
Autonomnom ženskom centru se javljaju žene posle dugog niza godina torture, kada više nemaju drugog načina da se izbore sa nasiljem u porodici.
- Kada nisu dobile pomoć od drugih institucija kojima su se obraćale, torturisane žene dolaze kod nas kako bi zatražile pomoć jer više nemaju nikakav izbor. Seksualno nasilje ostaje i dalje skriveno od javnosti, jer samo 12 odsto žena prijavljuje taj vid nasilja. Iskustvo nam ukazuje da je taj procenat daleko veći i da se žene najviše javljaju zbog silovanja u porodici (52 odsto), a svega 22 odsto žena prijavljuje seksualno uznemiravanje na poslu, u školi ili na nekom drugom mestu - navodi za 'Blic' aktivistkinja Autonomnog ženskog centra Tanja Ignjatović. Nenad Stanojević Deca svakodnevno svedoci nasilja
Pomoć uglavnom traže žene između 18 i 45 godina. Polovina žrtava ima srednju školu, a trećina je visokoobrazovana. Deca su svakodnevno svedoci nasilja u 52 odsto slučajeva, dok su zlostavljani u 56 odsto prijavljenih situacija. Oko 78 odsto osoba bliskih žrtvi znalo je za nasilje, a svega 14 odsto njih je materijalno podržalo ili uputilo žrtvu da nasilje prijavi institucijama. Policiji se obratilo 27 odsto zlostavljanih, a sedam odsto nasilnika je krivično gonjeno.
