Izvor: Blic, 08.Nov.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trpela sam batine devetnaest godina
Trpela sam batine devetnaest godina
Devetnaest godina trpela sam batine od muža. Tukao me je skoro svakodnevno. Bila sam oblivena krvlju, sa modricama po celom telu, podlivima ispod očiju, a on je, posle batina, tražio od mene da vodimo ljubav - priča u ispovesti za 'Blic' tridesetosmogodišnja žena, koja je pre mesec dana pronašla utočište, od muža tiranina, u prihvatilištu za žene žrtve porodičnog nasilja.
- Udala sam se sa devetnaest godina iz ljubavi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Iz istog smo sela, živeo je u mom komšiluku, tako smo se i znali. Posle venčanja smo se preselili u Beograd. Prvo smo živeli pod kiriju, a onda smo kupili plac i počeli da pravimo kuću. Rođena su i deca, sin ima 19, a ćerka 14 godina. Batine sam počela do dobijam veoma brzo, posle mesec dana braka. Moj muž je bio patološki ljubomoran, tražio je od mene da mu pričam o bivšem dečku sa kojim sam se zabavljala pre njega. Ja sam ćutala, a on je u besu počinjao da me šamara. Šamari su ubrzo prerasli u batine. Udarao me je nemilosrdno pesnicama, nogama, gajtanom, letvom. Čupao me za kosu, glavu mi udarao o zid. Bila sam oblivena krvlju, sva u modricama, a on me je posle batina terao da vodimo ljubav. Polomio mi je nos, rebra...
Nije se obazirao ni na to što su deca tu, što gledaju kako me tuče. To mi je bilo najteže i najmučnije. Gledam njih kako plaču, vrište, mole ga da prestane, a on i dalje nastavlja. Ponižavao me je stalno, nazivao me najpogrdnijim imenima. Osećala sam se kao poslednja osoba na svetu. Bilo je nepodnošljivo... - u savetovalištu otvara dušu žena žrtva nasilja.
- Nikome nisam pričala o tome. Ni mojim ni njegovim roditeljima, ali svi su znali za to. Niko mi nije pomogao, ali ni od koga nisam ni tražila pomoć. Trpela sam zbog braka, zbog dece, mislila sam da je za njih najbolje da imaju oba roditelja.
Kad sam se zaposlila pre desetak godina, postalo je još gore. Smetalo mu je što ne može, da dođe kod mene na posao. Po dolasku kući, okretao me na sve strane, zagledao mi odeću, mirisao moje stvari, čak je moj veš vadio iz mašine za pranje, stalno sumnjajući da ga varam. Ispitivao me je da li mi se udvaraju kolege, kojim prevozom sam došla kući, ko je iza mene stajao u tramvaju... Odlazila sam na posao sa podlivima ispod očiju. Lagala da sam pala, ali svi su znali...
Mnoge noći provela sam uplakana i umrtvljena od bolova u garaži ili podrumu. Prvo počne da me ispituje, a onda me, na svaki moj odgovor, udari. To traje satima, nekad i po celu noć, a onda me izbaci iz kuće. Tako sačekam jutro, a kad on ode na posao, uđem u kuću. U prvim godinama braka, posle batina mi se izvinjavao, govorio da me voli, da neće više nikada, ali to je uvek bilo samo do prve sledeće prilike. Kasnije su batine postale zabranjena tema za razgovor. Deca su stalno pokušavala da nas pomire, i ja sam se godinama trudila u nadi da će se on promeniti, ali nije. Kada sam to shvatila i priznala sebi, otišla sam iz kuće. Trebalo mi je devetnaest godina da skupim hrabrost, ali nikad nije kasno. Ovako ću i sebi i deci biti korisnija - priča žena koja je pre mesec dana napustila porodicu.
- Otišla sam na posao i nisam se vratila. Bez ijedne stvari iz kuće. Prvo sam bila kod prijateljice, a onda sam se obratila savetovalištu za žene. Primili su me u prihvatilište, pomogli mi savetima i zahvaljujići njima vratila sam se u život - kaže žrtva porodičnog nasilja. Tamara Marković Subota
