Izvor: Blic, 08.Apr.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trpe uvrede, napade i batine
KRALJEVO - Psovke, uvrede, guranja, napadi rukama i nogama, ali i palicama, lancima, letvama, razbijenim flašama i noževima, jurnjave po zamračenim halama i gradilištima i trenuci kada mora da se pripuca u vazduh, svakodnevica su 1.000 ljudi koji se u Kraljevu bave odgovornim poslom - fizičko-tehničkim obezbeđenjem ili FTO.
Prošlonedeljni upad desetorice huligana od kojih će osam zbog divljanja u hirurškoj bolnici biti pod istragom otvorio je pitanje ovlašćenja kojima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << raspolažu ljudi koji ne pripadaju zvaničnim službama bezbednosti, a sa druge strane su često jedini koji stoje između prestupnika i sigurnosti građana, firmi i njihove imovine.
Sa oko 300 zaposlenih u regionalnom centru, „Telus", zadužen pre svega za bezbednost pošte i telekoma, ali i nekolicine drugih firmi i uz bankarska obezbeđenja, spada u službe u kojima je mesto radnika obezbeđenja posebno osetljivo zbog kontakta sa velikim brojem ljudi.
- Nema dana da nema barem verbalnog incidenta. Psovke, galama, često i guranja su svakodnevica. Nedavno smo imali slučaj da je na našeg radnika nasrnuo nožem čovek koji je duševni bolesnik i koji stalno pravi incidente, ali je čak i policija nemoćna da ga ukloni trajno jer je za lečenje potrebno da neko od rodbine potpiše zahtev - kaže Nenad Đedović, organizator kontrole FTO u „Telusu".
- Izbor ljudi koji rade kod nas je rigorozan. Dolaze ljudi koji kažu da su bili na ratištu, da imaju crni pojas, da su čuvali ovog ili onog. Takvima nema mesta ovde. Radnik obezbeđenja je pre svega staložen čovek, koji će silu upotrebiti tek u krajnjoj nuždi - objašnjava Sreten Simeunović, šef „Telusa" u Kraljevu.
Takav princip imaju i u službi samozaštite najveće firme u Kraljevu - „Magnohromu".
- Dešavalo nam se da radnici moraju i da pripucaju uvis da bi izbegli tragične posledice i oteraju grupe kriminalaca. „Magnohrom" se prostire na više od 150 hektara i to područje je magnet za kriminalce. Gvožđe, bakar, gotovi proizvodi, mašine, delovi, sve to treba čuvati, a lopovi su ponekad spremni na sve - kaže Miroslav Srbljak, šef službe samozaštite ove kompanije koji koordinira radom 78 ljudi, od kojih 62 imaju licencu za nošenje oružja koju je izdala država.
Licencu za oružje, međutim, nema veliki broj čuvara koji u zamračenim portirnicama provode noći čuvajući poslovne zgrade, gradilišta, javne ustanove.
- Radimo na crno. Ponešto znam od karatea, ali kada bi bilo stani-pani, prvo što bih uradio pozvao bih policiju - kaže M.G. koji dugo „stražari" u jednoj poslovnoj zgradi u Kraljevu. Po njegovim rečima, samo njegovo prisustvo bilo je do sada dovoljno da odbije lopove. Nekada, međutim, to nije slučaj.
- Uhvatio sam čoveka kako tovari na ručna kolica daske na gradilištu koje sam obezbeđivao - kaže Miloš Jojić, koji je ceo vek proveo radeći u raznim službama obezbeđenja. „Pucaj, šta ću, deca mi se mrznu", rekao je i otišao. Nisam imao srca da zovem policiju - priča Jojić.
- Kada su uslovi za prijem radnika u službu u pitanju, odnosi jesu i te kako uređeni jer uz psihofizički test, besprekornu biografiju, lekarske nalaze, sertifikate za nošenje oružja... svaki naš radnik prolazi i finalnu kontrolu policije sa kojom inače odlično sarađujemo. Sa druge strane, mi smo zemlja koja nema zakon koji bi regulisao oblast fizičko-tehničke zaštite i nama su vezane ruke. Zato i moramo da se oslanjamo na psihologiju, da biramo najvaljanije ljude i dobru saradnju sa policijom - zaključuje Sreten Simeunović.
Banke čuvaju i bez oružja
Obezbeđenje više od 40 filijala raznih banaka u centru Kraljeva preuzele su velike beogradske kompanije. O sistemu rada nerado govore, a Milan J., zaposlen u jednoj od ovih firmi, objašnjava da sve zavisi od zahteva klijenta. Transporti novca su uglavnom pod budnim okom teško naoružane pratnje, ali ima i onih banaka koje insistiraju na tome da pripadnici obezbeđenja koji se nalaze u prostorijama ne nose oružje.
