Izvor: Politika, Beta, 17.Sep.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trostruko ubistvo i samoubistvo u okolini Smedereva
Usred noći ubio roditelje na spavanju, potom mlađeg brata i na kraju presudio i sebi metkom u glavu. Jedina je preživela baka jer ju je unuk poštedeo smrti
Smederevo – Trideset osmogodišnji Slađan Kuzmanović iz sela Lugavčina kod Smedereva, u noći između srede i četvrtka, oko dva sata posle ponoći, sa više metaka iz očevog pištolja izrešetao je svoje roditelje Zorana (1948) i Brankicu (1955) dok su spavali, potom na stepeništu porodične kuće upucao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i mlađeg brata Dejana (1975), a na kraju sebi pucao u glavu. Jedina preživela je osamdesetdvogodišnja starica Mileva Glišić, majka ubijene Brankice, koja je sa Kuzmanovićima živela u istoj kući, ali ju je unuk poštedeo smrti. Motiv ove stravične tragedije u kojoj je stradala čitava porodica još uvek nije poznat, ali se pretpostavlja da je reč o lošim odnosima među ukućanima. Istražni sudija Okružnog suda u Smederevu Predrag Lukić konstatovao je trostruko ubistvo i samoubistvo i naložio obdukciju tela i toksikološku analizu.
– Prema tragovima koje smo pronašli na licu mesta i drugim informacijama kojima raspolažemo, Slađan je te noći oko 2.15 sati ušao u spavaću sobu roditelja na spratu kuće i u njih ispalio po četiri-pet metaka. Njegov brat Dejan je najverovatnije čuo pucnje, pošao gore i tada je Slađan ispalio nekoliko metaka i u njega. Postoje tragovi krvi i u hodniku, razbijeno je staklo na ulaznim vratima spavaće sobe. Nakon toga Slađan je otišao u svoju sobu gde je i sebi presudio jednim metkom u slepoočnicu. Zatekli smo ga u sedećem položaju na podu pored ulaznih vrata – izjavio je sudija Lukić.
Prema njegovim rečima, u vreme tragedije u kući je bila i Slađanova baka Mileva koja je čula pucnjavu i izašla u hodnik. Tu je zatekla stravičan prizor – dvojicu unuka, jednog sa pištoljem u ruci, drugog na podu u lokvi krvi. Tada je starica, prema izjavi datoj policiji i sudiji, jecajući molila starijeg unuka da ubije nju, da brata ostavi živog, ali je Slađan u tom trenutku pred bakom ispalio još nekoliko metaka u mlađeg brata.
Policija je u kući pronašla dozvolu za pištolj „zastava 7,62 mm” iz kojeg je pucano, na ime Zorana Kuzmanovića, kao i njegovu lovačku pušku. Supružnici, Zoran i Branka, pronađeni su pored bračnog kreveta i pretpostavlja se da su pali tokom pucnjave. Slađan je, nezvanično, prvo pucao u majku, pa je otac, naglo probuđen u pokušaju da ustane iz kreveta, pogođen, i sam pao na pod.
Prve komšije, ali i najbliža rodbina za tragediju direktno optužuju Brankicu Kuzmanović, tvrdeći da je bila glavni uzrok nesređenih porodičnih odnosa. Za Zorana, međutim, svi imaju samo reči hvale. Za njihovog mlađeg sina Dejana komšije kažu da je bio povučen mladić i da je retko izlazio iz kuće, dok za Slađana govore da je ranije bio zaposlen, ponekad pomagao ocu na njivi, ali da je bio sklon alkoholu. Kratko je bio i oženjen, ali ga je žena napustila i vratila se roditeljima.
– Za sve su krive snaja i njena majka. Dirigovale su život mom bratu i bratancima, odvojile ga od cele familije i zato sam retko kontaktirao sa njima – priča Zoranov rođeni brat Slobodan Kuzmanović.
Njegova supruga Sloboda tvrdi da ju je dan uoči tragedije Slađan pozvao telefonom i rekao da sumnja da majka već duže vreme truje oca i da mu je u mleko sipala neki otrov.
– Plakao je i rekao da Branka u selu priča da on truje oca i da mora na nekoliko dana da ode kod druga. Molila sam ga da dođe kod nas, ali nije hteo – priča Slađanova strina.
Prva komšinica Kuzmanovića, Milina Stojimirović, tvrdi da je pokojna Brankica jedino s njom razgovarala, ali o njoj ne može da kaže ništa dobro.
– Bila je zlo od žene, zbog nje su svi patili, a ona je mislila samo na sebe. Dok se ona nekoliko puta dnevno presvlačila i šetkala po selu, namučeni Zoran išao je kao slepac i puno radio. Bio je dobar čovek, strahovao je da se javlja bilo kome, a ona je sa svima bila u lošim odnosima, odbacila je sve, pa čak i kumove – priča kroz suze komšinica Milina.
Nesrećna starica, koja je izgubila kćerku jedinicu, dvojicu unuka i zeta, bespomoćno je kobne noći kroz prozor dozivala komšiluk u pomoć, a policija ju je iz kuće ujutru izvukla kroz prozor jer su ulazna vrata bila zaključana.
– Videla sam unuka Dejana kako krvav leži na podu, molila sam i preklinjala Slađana da ga ne ubije, da puca u mene, ali nije me poslušao. Sve sam izgubila, bolje da je i mene ubio – skrhano jeca jedini očevidac krvavog porodičnog pira.
Trostruko ubistvo i samoubistvo kojim je nestala čitava porodica duboko je potreslo meštane Lugavčine, ali i čitav smederevski kraj. Celo selo u četvrtak ujutru bilo je na nogama nakon što se zlokobna vest proširila od doma do doma.
Porodična kuća u Srbinoj ulici, nedaleko od centra Lugavčine, ostala je sablasno prazna, poluzavršena, sa započetom fasadom. Okolo nje postavljene skele, a ubijeni otac Zoran, zidar po struci, nije stigao da završi započeti posao. Unutar zidova zauvek će ostati tajna o životu tragično stradale porodice, pojedinačnim tajnama, planovima, neostvarenim željama...
Olivera Milošević
[objavljeno: 18/09/2009]
