Izvor: Politika, 22.Sep.2009, 09:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tri kandidata za jedno sudijsko mesto

Iz­bor su­di­ja Vr­hov­nog ka­sa­ci­o­nog su­da po­či­nje kra­jem sep­tem­bra, saznaje „Politika” u Vi­so­kom sa­ve­tu sud­stva

Visoki savet sudstva će krajem ovog meseca početi izbor kandidata za sudije Vrhovnog kasacionog suda, saznaje „Politika”. Tokom oktobra i novembra uslediće odluke o izboru sudija Upravnog suda, Privrednog apelacionog suda, apelacionih sudova u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, kao i o izboru sudija svih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << viših, osnovnih i prekršajnih sudova u Srbiji.

Vrhovni kasacioni sud imaće samo 29 sudija, jer će ovaj sud, kao najviši u državi, odlučivati samo o vanrednim pravnim lekovima. Sadašnju žalbenu nadležnost Vrhovnog suda Srbije preuzeće apelacioni sudovi. Apelacioni sud u Beogradu imaće 83 sudije, Apelacioni sud u Kragujevcu 53, u Nišu 42, a u Novom Sadu 50 sudija.

Za 1.838 sudijskih mesta u novoj sudskoj mreži konkurisalo je 5.050 kandidata, što znači da je za jedno sudijsko mesto konkurisalo skoro tri kandidata, preciznije 2,74.

Jedan broj prijava je nepotpun i takve će biti odbačene. Kako je u subotu na konferenciji za novinare izjavila sudija Nata Mesarović, predsednica Visokog saveta pravosuđa, oko 4.800 prijava je nesporno. Na konkurs se prijavilo 2.337 sadašnjih sudija, a sada u pravosuđu radi oko 2.400 sudija, pa se pretpostavlja da nisu konkurisali samo oni koji će uskoro ispuniti uslov za penziju.

Među kandidatima za sudije je 470 sudija za prekršaje, koji sada nisu u sudskoj mreži, kao i 230 advokata. Oko 1.800 kandidata su sudijski pomoćnici i pravnici koji imaju uslove da budu birani za sudije.

Kako saznajemo u Visokom savetu pravosuđa, još je u toku razvrstavanje kandidata po sudovima za koje su konkurisali. Naime, većina njih je konkurisala za najmanje dva suda. Na primer, sudija sadašnjeg Prvog opštinskog suda u Beogradu konkurisao je za budući Prvi osnovni sud u Beogradu i za Viši sud u Beogradu. Sudije okružnih sudova konkurisale su i za više i za apelacione sudove, a većina sudija Vrhovnog suda Srbije podnelaje prijavu za Apelacioni sud u Beogradu i Vrhovni kasacioni sud.

Najviši sudovi biće smešteni u novoj, potpuno renoviranoj zgradi u Nemanjinoj ulici broj 9 u centru Beograda, pored zgrade Vlade Srbije. Tu će raditi Vrhovni kasacioni sud, Apelacioni sud u Beogradu, Privredni apelacioni sud i Upravni sud.

Na 30.000 kvadratnih metara smešteno je 40 moderno opremljenih sudnica i 500 kancelarija. Zgrada ima najsavremenije sisteme kontrole pristupa, video nadzora i automatske obrade podataka.

U Ministarstvu pravde kažu da će zgrada biti useljena do kraja godine, a prenošenje sudskih predmeta obezbeđivaće policija.

Palata pravde u Savskoj ulici biće krivični sud za teritoriju grada Beograda. U ovoj zgradi će biti sedište Višeg suda u Beogradu, kao i Prvog i Drugog osnovnog suda u Beogradu. Sva krivična dela na teritoriji grada Beograda biće procesuirana u ovoj zgradi, koja će imati i istražni centar, a u njoj će raditi i više od 200 sudija.

Viši sud u Beogradu imaće 58 sudija, a Prvi osnovni sud 192. U Osnovnom sudu u Novom Sadu radiće 100 sudija, a u Osnovnom sudu u Nišu 77 sudija.

Za sada nije moguće oceniti koliko će sadašnjih sudija ostati bez posla i koliko će u budućoj sudskoj mreži biti potpuno novih kadrova odnosno onih koji će ove jeseni biti prvi put birani za sudije.

Kandidati moraju da zadovolje precizne kriterijume stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za obavljanje sudijskog posla. Precizirano je da se stručnost odnosi na teorijsko i praktično znanje koje je potrebno za obavljanje sudijske funkcije.

Osposobljenost podrazumeva „veštine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravnih znanja u rešavanju sudskih predmeta”. To znači, zapravo, da kandidat za sudiju mora biti sposoban da samostalno uđe u sudnicu i sudi.

Dostojnost podrazumeva „moralne osobine koje sudija treba da poseduje i ponašanje u skladu sa tim osobinama”. Te osobine su, kako se navodi, poštenje, savesnost, pravičnost, dostojanstvenost, istrajnost i uzornost.

Alek­san­dra Pe­tro­vić

[objavljeno: 22/09/2009]

Nastavak na Politika...