Izvor: S media, 28.Jul.2010, 17:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trgovina Srbije u slučaju Ganić
Navodi nekih medija prema kojima je Srbija ponudila odustajanje od gonjenja člana nekadašnjeg ratnog predsedništva BiH Ejupa Ganića ukoliko vlasti BiH prihvate izvinjenje za genocid u Srebrenici, "apsolutno su netačni, besmisleni i zlonamerni", izjavila je srpska ministarka pravde Snežana Malović.
Malović je istakla da takvi navodi ni na koji način neće doprineti utvrdjivanju istine i procesu pomirenja u regionu.
"Usvajanjem Deklaracije o Srebrenici, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Srbija se nedvosmisleno opredelila prema tom stravičnom zločinu i potpuno je jasno da poštovanje iskazano prema žrtvama i zahtev za izručenje Ejupa Ganića, koji je podnet u cilju dovršenja krivičnog postupka koji se protiv njega u Srbiji vodi zbog sumnje da je počinio krivično delo ratnih zločina ni na koji način ne može biti predmet bilo kakve trgovine", poručila je Malovićeva.
Ona je dodala da je Srbija više puta do sada "pokazala i dokazala" da joj nije u interesu da "ratni zločinci slobodno šetaju", već da je opredeljena utvrdjivanju pune istine o zločinima počinjenim na teritoriji bivše Jugoslavije, jer je to "najvažniji segment procesa pomirenja".
Malovićeva je rekla da neće komentarisati odluku britanskog ekstradicionog suda, koji je zahtev Srbije za izručenje Ganića Srbiji bilo "politički motivisano".
"Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu i Tužilaštvo za ratne zločine u dosadašnjim postupcima pokazali su da su apsolutno, kadrovski i profesionalno, spremni da procesuiraju počinioce krivičnih dela ratnih zločina bez obzira na njihovu nacionalnost, ili nacionalnost žrtava", istakla je ministarka pravde i dodala da je "slučaj Ganića isključivo stvar pravosudnih organa, a ne politike".
Ona je navela da ne želi da komentariše ni argumenta Ganićeve odbrane, "jer oni imaju pravo da svog klijenta brane svim raspoloživim sredstvima".
Proces za izručenje Ganića počeo je 13. aprila dostavljanjem zahteva Srbije i dokumenata na osnovu kojih se to traži.
Na ročištu koje je trajalo od 5. do 14. jula obe strane su izvele svedoke.
Ganić je na početku pretresa optužio Srbiju da "manipuliše britanskim pravnim sistemom" kako bi postigla da on bude izručen Beogradu.
Ganić je uhapšen 1. marta na aerodromu Hitrou u Londonu, na osnovu poternice koju je Srbija raspisala za njim i još 18 osoba iz BiH zbog napada na kolonu JNA u Sarajevu, 3. maja 1992. godine.
Deset dana nakon hapšenja pušten je iz ekstradicionog pritvora uz kauciju od 300.000 evra i zabranu napuštanja Velike Britanije do odluke suda o njegovoj ekstradiciji.
Pravosudni organi Srbije su istragu protiv Ganića pokrenuli decembra 2008. godine zbog sumnje da je neposredno, zajedno s drugim licima, suprotno sporazumu o mirnom povlačenju jedinica JNA iz BiH, izdao naredjenja za napade na objekte JNA u Sarajevu - vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici.
Rešenjem o sprovodjenju istrage Ganiću se na teret stavljaju tri krivična dela - ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe.
