Izvor: Politika, 18.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treći festival pisaca-osuđenika
U valjevskom KPZ održana smotra literarnog stvaralaštva srpskih zatvora
Valjevo – Vazda je bilo pisaca u zatvorima. A tamo gde ima poezije i proze nema samovanja, jer granice između njih i slobode, zapravo, ne postoje. Ovu konstataciju potvrdio je i treći po redu Republički festival literalnog osuđeničkog stvaralaštva, koji je krajem prošle nedelje održan u Kazneno-popravnom zavodu za maloletnike u Valjevu.
Na konkursu ove jedinstvene smotre za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osuđena lica u ovom delu Evrope, kako smo od domaćina čuli, prijavilo se 70 autora sa 126 radova, iz 16 od ukupno 28 zatvora u Srbiji. Radove su slali pod šiframa, jer članovi žirija na čelu sa profesorom i književnim kritičarem Milutinom – Lujom Danojlićem iz Beograda, nisu želeli da se opterećuju njihovim tretmanom, odnosno da li je neko od njih osuđen na 10 ili 20 godina zatvora i zbog čega. Ocenjivali su njihove literalne ispovesti koje su zapravo, u najvećem broju slučajeva, bile životne. Iako je tema ovogodišnjeg festivala bila „reka kao simbol slobode”, oni je nisu remetili, iako su pričali neku svoju priču.
U prepunoj sali za kulturna dešavanja KPZ u Valjevu, svaki učesnik pozdravljen je burnim aplauzom. Laureati su se klanjali i zahvaljivali. Prva nagrada u kategoriji poezije pripala je Ljiljani Hrvatin iz KPZ Požarevac za rad „Moguće u nemogućem”. Za naš list kaže da je osuđena na „višegodišnju kaznu zbog teškog dela”. Najteže joj pada što sina nije videla skoro tri godine. Tada su počele da naviru suze. Usporila je govor i dodala da je utehu našla u pisanju za šta ima sve uslove i puno razumevanja od strane zatvorske uprave i vaspitača. Drugu nagradu za poeziju ravnopravno su podelili Luka Maričić i Pater Popović iz KPZ Valjevo. Petru su tog dana posebno sijale oči i, kako nam je rekao, razlog je što se od pre nekoliko dana nalazi na uslovnoj slobodi. Dok je to izgovarao, upravnik zatvora Slobodan Arsenijević u šali mu je ponudio, kao dodatak nagradi, da može o njihovom trošku da ostane još jedan dan. Nasmejao se i zahvalio. I treću nagradu u ovoj kategoriji ravnopravno su podelila tri osuđenika: Azra Avdagić i Bojan Dragičević iz specijalne zatvorske bolnice Beograd, i Bojan Stanojević iz Okružnog zatvora u Novom Sadu.
Pobednik u kategoriji proze, za rad „Voda” je Nebojša R. Ilić. Kao bivši osuđenik KPZ u Ćupriji, na dodelu nagrade došao je od kuće iz Gadžinog Hana, jer je samo dan ranije odslužio osmomesečnu zatvorsku kaznu. Priznao je da je bio osuđen zbog krivičnog dela ugrožavanja bezbednosti putem SMS poruka. Nije po tom pitanju želeo da se upušta u detalje i objašnjenja. Rekao nam je tek da je „u prirodi čoveka da pravi manje ili veće, laške ili teže greške”. Međutim, odmah je dodao da je „veličina svakoga spoznati i priznati grešku, pokajati se i ne ponavljati je”. Druga nagrada pripala je Milanu Stošiću iz KPZ Požarevac, dok su treću podelili Lazar Vreća iz KPZ Šabac i Aleksandar Latinski iz KPZ Ćuprija.
Slobodan Arsenijević, upravnik KPZ Valjevo u kojem se začela ideja o festivalu nije krio zadovoljstvo ovogodišnjom smotrom. Kazao je da je festival najbolje svedočanstvo da zatvori, kako se najčešće misli, ipak nisu zapuštene mračne apsane, već „mesta u kojima se vrlo strpljivo i stručno radi na resocijalizaciji, prepoznavanju i podsticanju određenih stvaralačkih sklonosti kod osuđenika”. Najavio je neke novine za sledeći festival, kao i ozbiljnu nameru da se svi dosadašnji nagrađeni i pohvaljeni radovi ubrzo nađu ukoričeni u zajedničkoj zbirci, odnosno knjizi.
Kako je i otvoren stihovima pesnikinje Desanke Maksimović „Tražim pomilovanje”, tako je i završen treći festival osuđeničkog literarnog stvaralaštva u Valjevu. Sve ženske učesnice dobile su pored nagrada i cveće. Zajednički su, potom, pošli u menzu gde ih je čekao „pojačani” ručak. I zatvori imaju dušu...
Budo Novović
[objavljeno: 19.05.2008]
