Izvor: Blic, 18.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Traže dve Albanije
Traže dve Albanije
Krajem 1969. nacionalističke demonstracije Albanaca organizovane su i u Tetovu. O tome je krajem decembra Sekretarijat Centralnog komiteta SK Makedonije maršalu Titu uputio sledeću poverljivu informaciju:
'U Tetovu je 23. decembra došlo do demonstracija koje su izazvali nacionalistički, reakcionarni elementi albanske narodnosti. Kroz grad je demonstriralo nekoliko stotina lica, pri čemu su ozbiljno narušili javni red i mir, polomili stakla >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nekoliko izloga i prozora javnih prostorija, a povredili nekoliko pripadnika službe za javni red i mir.
U ovim demonstracijama prethodile su demonstracije manjeg obima 22. decembra oko 20 časova u kojima je učestvovalo oko 150 Albanaca. Neposredni povod ovim demonstracijama bilo je isticanje albanske zastave na radnji jednog Albanca, koju je navodno nasilno skinuo neki Makedonac. U ovim demonstracijama učestvovali su uglavnom prosvetni radnici, lekari, učenici i neki drugi intelektualci - Albanci. I posle intervencije političkih funkcionera demonstranti su se razišli.
Međutim, do stvarnog smirenja nije došlo. Naime, u toku noći i sutradan pre podne neprijateljski i nacionalistički elementi delovali su kod albanske narodnosti u gradu, tako da je u demonstracijama, 23. decembra, učestvovalo nekoliko stotina pripadnika albanske narodnosti. Oni su se kretali ulicama grada, upali su u Opštinski komitet Saveza komunista Tetovo, banku, gimnaziju i jednu osmogodišnju školu.
Karakteristično je da u toku demonstracija nisu izbacivane parole koje izražavaju neposredno određene zahteve, deklaraciju ili političku platformu. U toku demonstracija čule su se parole: 'Tito-Partija', 'Tito - Fadil Hodža' i druge slične njima, a od pojedinaca čuli su se uzvici: 'Milicija - banda fašistička', 'Došlo je vreme za građanski rat', 'Dole Tito' i druge sa izrazito neprijateljskom sadržinom.
Treba istaći kao karakteristične komentare da je 'dobijanje zastave (pravo na upotrebu albanske zastave) samo početak' i da se 'tek treba izvojevati bitka', kao i to 'kad postoje dve Nemačke i dve Koreje, mogu postojati i dve Albanije'.
U toku demonstracija povređena su četiri milicionera i dva građanina.
Dve godine kasnije, decembra 1971, srpski i crnogorski studenti Prištinskog univerziteta traže da na ovom univerzitetu budu ravnopravni sa svojim albanskim kolegama. Sa njihovih zborova održanih na Pravnom, Ekonomskom i Medicinskom fakultetu u Prištini Titu je tih dana Grupa za društveno-politička pitanja njegovog kabineta pripremila specijalnu informaciju:
'1. Studenti koji prate nastavu na srpskohrvatskom jeziku već nekoliko godina su onemogućeni da se angažuju u društveno-političkim aktivnostima zbog raznih oblika majorizacije. Zato zahtevaju da u studentskim telima budu paritetno zastupljeni. Odbijaju izjave da su nezainteresovani i tvrde da su ‘na perfidan način izolovani iz javnog i političkog života’.
2. Tvrde da im je materijalni položaj ugrožen. Tako od ukupno 1.783 mesta u studentskim domovima, studenti srpskohrvatskog područja dobili su svega 136...
3. Traže opoziv sadašnjeg rukovodstva Saveza studenata Kosova (koje je bez konsultacije svog članstva podržalo separatističke zahteve lidera Saveza studenata Hrvatske i studentske organizacije Zagrebačkog sveučilišta, koji su zahtevali razbijanje Jugoslavije i prijem Hrvatske u Ujedinjene nacije).
4. Odbijaju da prime diplome na kojima ne bi bilo naziva SR Srbije.
5. ‘Novi svet’, list studenata srpskohrvatskog jezičkog područja, mora imati redakciju izabranu od ovih studenata. Do sada je glavni urednik bio Albanac.
6. Protiv su nedemokratskog izbora rektora i prorektora. Takođe traže da se nastavni kadar podmlađuje i bude iz redova vrhunskih naučnika.
7. Zahtevaju osnivanje kulturno-umetničkih društava.
8. U potpunosti podržavaju govor druga Predsednika i 21. sednicu Predsedništva SKJ u Karađorđevu (na kojoj je osuđena separatistička politika rukovodstva Hrvatske).
9. Daju bezrezervnu podršku kolegama albanske narodnosti u potpunijoj afirmaciji njihovog nacionalnog bića, ali, u skladu sa Ustavom, traže da se i njima omogući ravnopravno učešće u samoupravnim telima i predstavništvima na Univerzitetu. Beograd, 15. decembra 1971.'
Na ovom dokumentu Tito nije zabeležio nikakav komentar ili reakciju na ovu informaciju, što je u sličnim prilikama često činio. Sutra: Razbijači drŽave nisu opasni
