Izvor: Politika, 10.Dec.2014, 13:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Test zrelosti društva
Prilikom rada u Radnoj grupi za izmene i dopune ZBS (Zakona o Bezbednosti Saobraćaja) u delu koji se odnosi na mlade u saobraćaju, bilo je reči o sadržajima koji se objavljuju u medijima i načinu da ti sadržaji ne promovišu nebezbedno ponašanje u saobraćaju.
Tada je predloženo da odredba koja promoviše bezbedno ponašanje u medijima (čl. 4 a) glasi:
„U javnom informisanju i u oglašavanju, odnosno prilikom emitovanja ili distribucije programskog sadržaja, zabranjeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je predstavljanje odnosno promovisanje nebezbednog odnosno nepropisnog ponašanja u saobraćaju na putevima, a naročito vožnje bez upotrebe sigurnosnog pojasa, vožnje bez upotrebe zakopčane kacige, vožnje pod dejstvom alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci, vožnje brzinom većom od dozvoljene, nasilničke vožnje, prevoza dece do 12 godina starosti van dečijeg sedišta, nepropisno preticanje, obilaženje, nepropisno kretanje pešaka.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, dozvoljeno je predstavljanje nebezbednog odnosno nepropisnog ponašanja u saobraćaju na putevima kada se ono predstavlja kao zabranjeno, nebezbedno i nepoželjno.
Prilikom emitovanja filmova, serija i ostalih igranih programa, koji sadrže scene u kojima se prikazuje nebezbedno odnosno nepropisno ponašanje u saobraćaju, a koje nisu izričito prestavljene kao zabranjeno, nebezbedno i nepoželjno, emiter je dužan da pre prikazivanja objavi upozorenje da igrani program sadrži scene nebezbednog ponašanja u saobraćaju i da se prikazivanjem tih scena takvo ponašanje ne podržava i ne promoviše…”
Iz citiranog teksta predloženog člana 4 a svi mogu da vide da ne sledi da se time na bilo koji način ugrožava, sprečava ili ograničava sloboda medija, već se onemogućava promovisanje opasnog, nebezbednog ponašanja.
Imajući u vidu da je jedan od načina vaspitanja i identifikacija, odnosno imitiranje ponašanja medijskih ličnosti, oponašanje starijih, oponašanje koje je naišlo na medijsku promociju, u svetu je nepodeljeno mišljenje da se neprihvatljiva ponašanja ne prikazuju u sredstvima javnih medija, osim ukoliko im je svrha kritika prikazanih ponašanja.
Primera radi, da li bi bilo primereno opisivanje upotrebe otrova predviđenih za deratizaciju odnosno kako se otrovi mogu efikasno upotrebiti za trovanje ljudi? Svakako da se niko ne bi složio s takvim sadržajima u javnim medijima, tj. od javnih medija se očekuje da promovišu humano, etičko i pristojno ponašanje, a da ponašanja suprotna ovim principima javno i nedvosmisleno kritikuju. Upravo u tom smislu je pisan tekst čl. 4 a i ako se pažljivo čita ne bi smelo da se dogodi da ima drugačije tumačenje.
Sa druge strane, bilo koja aktivnost, pa i javna glasila, ako bi imala apsolutno pravo da bez ikakvih ograničenja pišu tekstove, to bi se pre moglo nazvati anarhijom nego slobodom medija, kao što ni pornografija ne sme da se glorifikuje u javnim glasilima. Mora se napraviti razlika između medijskih sloboda i zloupotrebe medijskog prostora.
Ovo je test zrelosti društva!
Prof. dr Milan Vujanić, profesor bezbednosti saobraćaja na Saobraćajnom fakultetuUniverziteta u Beogradu
objavljeno: 08.12.2014.
