Izvor: Politika, 14.Sep.2015, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teroristi zaobilaze Srbiju
MUP Srbije ima bazu sa otiscima desetina hiljada migranata koji su prošli kroz našu zemlju, na osnovu koje je moguće utvrditi identitet svakog od njih
Među više od 116.000 migranata koji su od početka godine prošli kroz Srbiju i dobili azilnu potvrdu nije bilo terorista – boraca Islamske države, saznajemo iz bezbednosnih struktura. Srpska policija je jedina na takozvanoj balkanskoj ruti kretanja migranata koja obavlja njihovu registraciju, odnosno daktiloskopiranje – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uzimanje otisaka prstiju. Zahvaljujući tome MUP ima bazu podataka migranata na osnovu koje je moguće utvrditi identitet svakoga od njih gde god da na tom svom putu budu locirani, navodi sagovornik „Politike” upoznat s ovom problematikom. U toj bazi nalaze se desetine hiljada otisaka prstiju izbeglica koje su prošle kroz našu zemlju.
Ko će biti proveren, odnosno čiji će se otisci prstiju uzeti među više od tri hiljade migranata koliko ih dnevno prelazi granicu Srbije s Makedonijom, odlučuju na terenu službe bezbednosti. Sumnjiv je svako ko ima dugačku bradu karakterističnu za radikalne islamiste, rane na telu, ožiljke za koje se posumnja da su iz rata...
Srpska policija ima posebnu mašinu za čitanje otisaka prstiju, koja je standard za sve svetske policije. Ti otisci šalju se u matičnu zemlju, odakle je migrant rekao da dolazi i čeka se potvrda identiteta.
Ukoliko nije iz te zemlje, otisci se šalju u druge države, potencijalno moguće zemlje njegovog porekla. Ako nije ni iz jedne od tih država, zahtev za identifikaciju se raspisuje svim zemljama na svetu. Provera traje po nekoliko sati, a izbeglica je za to vreme u prihvatnom centru.
U trenutku kada stigne potvrda identiteta, što vremenski zavisi od ažurnosti zemlje porekla, on se upoređuje sa bazom boraca Islamske države i „bezbednosno interesantnih osoba” i razmenjuje sa ostatkom svetskih policija. Ukoliko se ispostavi da se osoba nalazi na ovoj svojevrsnoj crnoj listi, što do sada nije bio slučaj, prema njoj se primenjuje poseban tretman u skladu s procenama bezbednosnih službi.
„To je ogroman posao i obaveza, zbog čega nijedna druga država to ne radi osim nas, ali jedino nama stižu i pohvale sa svih strana”, ocenjuje naš sagovornik.
On dodaje da fenomen ove migrantske krize nisu predvideli ni najveći evropski stratezi koji se bave bezbednošću u EU, zbog čega su, tvrdi, sve nadležne međunarodne institucije bile zatečene.
„Zbog toga je ovo ozbiljan izazov za politiku EU i država koje se nalaze na ruti migranata. Preovlađuje mišljenje da je reč o humanitarnoj katastrofi i u centru pažnje su ljudi, njihova patnja i humanost. Pored toga, od velike važnosti su i bezbednosne prilike. Stručnjaci EU u oblasti bezbednosti rade sve moguće analize i, u skladu sa prilikama na terenu, tesno sarađuju sa svim bezbednosnim službama na ruti migranata, u čemu se ističe srpska policija. Ona je svojim angažovanjem prvi od stubova odbrane u smislu ugrožavanja bezbednosti na području Evrope”, kaže sagovornik „Politike”.
Druga bitna bezbednosna stavka u problematici migranata je njihova bezbednost u našoj zemlji. Zbog toga srpske službe sve vreme prate da ih neko ne ugrozi tokom prolaska kroz Srbiju.
-------------------------------------------------------------------
Zbog čega migranti biraju Balkansku rutu
Balkanskom rutom, preko Turske, Grčke, Makedonije, Srbije do Mađarske, uglavnom idu izbeglice iz dela Sirije i ugroženih država u njenoj okolini, Bliskog istoka i Avganistana. Turska migrantima odgovara zbog svoje kulture i tu pokušavaju da pronađu što bezbednije kanale prebacivanja u Grčku. Na delu granice s Turskom, Grčka ima iskopane kanale i bodljikavu žicu, zbog čega migranti u najvećem broju slučajeva brodovima idu prema ostrvu Lezbos. Njihov prelazak preko Bugarske broji se u promilima, jer ova država ima zid na granici prema Turskoj. Put iz Rusije prema Skandinaviji je težak i Rusi su nepoverljivi prema migrantima, pa je u Norvešku ovim putem prešlo možda svega oko 200 migranata.
Drugi deo migranata u Evropu kreće iz zemalja severne Afrike. Trećina njih ide ka Grčkoj, a ostali ka Italiji i Španiji.
„Više od polovine populacije koja dolazi iz ratom ugroženih područja čine obrazovani ljudi koji su imali dobre poslove u matičnim zemljama. To su advokati, doktori, inženjeri... Drugi deo su ekonomski migranti, dok treću grupu čine oni koji kreću bez cilja, praktično za drugima”, navodi naš sagovornik iz bezbednosnih struktura.
