Izvor: Blic, 04.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tanki dokazi srušili presude
Tanki dokazi srušili presude
BEOGRAD - Novo suđenje bivšem načelniku DB Srbije Radomiru Markoviću zbog odavanja državne tajne, ukinuta presuda grupi optuženoj za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana, novo suđenje Andriji Draškoviću za ubistvo Zvonka Plećića... Da li to pokazuje da policija, sudovi i tužilaštva u Srbiji na najtežim ispitima nisu pokazali kvalitet koji bi obezbedio da prvostepene presude prežive kontrolu drugostepenih sudova?
Advokat >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Rajko Danilović na ovu temu kaže za 'Blic' da se stanje u srpskom pravosuđu može opisati u nekoliko stavki.
- Prvo, u pretkrivičnom postupku dokazi se ne prikupljaju kako valja, budući da je policija deo starog režima i traljavo radi svoj posao, zbog čega su loši dokazi koje prikupi. Drugo, u neka od najvećih ubistava umešani su ljudi iz DB, što objektivno znači da nikada neće biti uhapšeni počinioci, naručioci i organizatori tih ubistava. Treće, većina sudija imenovana je u vreme Miloševića, a kao podstavku možete da dodate da su većina članova u krivičnim većima bivši isluženi udbaši. Kada se sve to sagleda, moram nevoljno da priznam da je tužilaštvo najmanje odgovorno za, ako tako mogu da kažem, 'promašene' presude. Tužilaštvo nema aparat da obezbedi sve dokaze koji bi garantovali stabilnost presude - kaže Danilović. Da bi se postojeće stanje prevazišlo, nastavlja Danilović, potrebno je da 'džemper počne da se cepa', odnosno da promene krenu od policije 'koja je dužna da u u prvom naletu obezbedi valjane dokaze', a zatim da te promene obuhvate tužilaštvo i sudije.
Advokat Strahinja Kastratović smatra da su opravdane kritike sudstva i policije, ali ne i sasvim tačne.
- Trudimo se, bar u to verujem, da izgradimo jednu ozbiljnu pravnu državu u kojoj pravna sigurnost građana mora maksimalno da bude poštovana. Ako Vrhovni sud smatra da presude treba ukinuti zbog nedostatka dokaza ili povrede postupka, onda takvu odluku treba prihvatiti, jer u slobodu suda ne smemo da dotičemo. Presuđivati po zahtevima javnog mnjenja ili po zahtevu dnevne politike značilo bi gaženje postulata pravne sigurnosti - rekao je Kastratović.
Janko Lazarević, sudija Vrhovnog suda Srbije, kaže za 'Blic' da veruje da je Vrhovni sud, a u slučaju Andrije Draškovića Savezni sud, s razlogom poništio prvostepene presude. Sudija Lazarević istovremeno ukazuje na još jednu okolnost. - Novi Zakonik o krivičnom postupku nije najsrećnije rešenje, jer suštinski, u pogledu istrage i glavnog pretresa, nije približen evropskim standardima. Suđenja su dugačka kao serijski film, a u mnogim situacijama sudija je primoran da tokom suđenja sprovodi istragu i sam prikuplja dokaze, umesto da ocenjuje dokaze koje su prethodno prikupili policija, tužilaštvo i odbrana. U principu, sudovi su pripremljeni i za najteža suđenja, ali tu pripremljenost treba nadgrađivati. Pravosuđe su napuštale odlične sudije, a pravosuđe nije obnavljano sa odgovarajućim kadrovima. Mlade sudije nisu bile u prilici da uče od starijih kolega - zaključuje sudija Lazarević. Z. S. Mnogo toga škripi u policiji
Ljubiša Lazarević, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, kaže da je za dobru presudu potreban dobro sproveden krivični postupak, a da bi postupak bio dobro sproveden, neophodno je da policija obezbedi valjane i jake dokaze.
- Očigledno je da mnogo toga u policiji škripi, a mene je sablaznula izjava ministra Dušana Mihajlovića, koji je rekao da policija zna ko su ubice, ali nema dokaze protiv njih. Šta ta izjava znači i kako za nekoga mogu da znaju da je ubica, a da nemaju dokaze? Tužilaštva, s druge strane, sprovode selektivnu politiku krivičnog gonjenja, što takođe ne ide u prilog pravičnosti suđenja. Kada je reč o suđenjima, pogledajte reakcije dvojice ministara koji su posle presude u 'slučaju Ibarska magistrala' već rekli da je presuda pravno neodrživa. Te opaske su direktan pritisak na Vrhovni sud koji mora da odluči o valjanosti presuda - kaže profesor Lazarević.
On dodaje da u sudstvu sigurno ima dobrih sudija, ali i da je sudstvo prethodnih godina napustilo mnogo časnih ljudi. - Biti sudija je vrlo delikatna dužnost, jer sudija mora da bude izuzetno poštena i visokomoralna ličnost. Mi takvih ličnosti u poslednje vreme, na žalost, imamo malo. Sada se dodatno najavljuje lustracija, što će dodatno da iskomplikuje stvari u ionako nejakom sudstvu - rekao je Lazarević. Željko Ražnatović
Suđenje za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana i dvojice njegovih prijatelja nastavlja se danas u Okružnom sudu. Prvo suđenje počelo je 17. oktobra 2000, a okončano je 26. oktobra 2001, kada je Dobrosav Gavrić osuđen na 20 godina zatvora, a Milan Đuričić i Dragan Nikolić Gagi na po 15. Vrhovni sud je 24. septembra 2002. ukinuo ovu presudu, a novo suđenje počelo je 24. decembra prošle godine. Radomir Marković
Pred Okružnim sudom danas se nastavlja i ponovljeno suđenje Radomiru Markoviću, bivšem šefu DB Srbije, i trojici njegovih saradnika, optuženim za odavanje državne tajne. Prvo suđenje počelo je 4. juna 2001. godine, a u julu prošle godine Marković, Milan Radonjić i Branko Crni su osuđeni su na po godinu zatvora, a Nikola Ćurčić na 16 meseci. Vrhovni sud Srbije ukinuo je tu presudu i predmet vratio u Okružni sud na novo suđenje, koje je počelo 25. decembra 2002. godine. Andrija Drašković
Krajem decembra prošle godine Savezni ustavni sud ukinuo je presudu Okružnog suda i Vrhovnog suda Srbije kojom su Andrija Drašković i Aleksandar Golubović osuđeni na 12 godina zatvora zbog ubistva Zvonka Plećića Pleće 11. septembra 2000. godine. Predmet je vraćen Okružnom sudu na ponovno suđenje, koje još nije zakazano. K. K.
