Izvor: Blic, 25.Okt.2009, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajnu Dražinog groba kriju britanski arhivi
Republičko tužilaštvo i Ministarstvo pravde zvanično su se ove nedelje obratili Britanskom kraljevskom arhivu i arhivima američkih obaveštajnih službi sa zahtevom da im se omogući uvid u dokumentaciju koja se, pre svega, odnosi na hapšenje i izvršenje smrtne kazne nad Dražom Mihailovićem.
Zahtev Velikoj Britaniji i SAD upućen je pošto je Državna komisija za rasvetljavanje okolnosti o izvršenju kazne nad Dragoljubom Mihailovićem iz Londona dobila obaveštenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da u Britanskom arhivu postoji tražena dokumentacija.
– Naša komisija je obaveštena da oznaka tajnosti za ovu dokumentaciju važi 100 godina, ali da će nam izaći u susret ako im se zvanično obrate naši organi. Takođe je postavljen uslov da se ne otkrivaju i navode izvori, odnosno imena agenata koji su dostavili te podatke i od kojih su neki još živi. Po dobijanju odobrenja, predstavnici Republičkog tužilaštva će otputovati u London i izvršiti uvid u dokumentaciju – kaže za „Blic nedelje" Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde.
Objašnjavajući zašto je istovetan zahtev upućen u SAD, Homen kaže da su uz Sovjete, Britanci u prvim posleratnim godinama imali najjaču obaveštajnu službu u Jugoslaviji i da su svoja saznanja delili s Amerikancima.
Homen dodaje da je Komisija pregledala sve papire koje su naše obaveštajne službe predale arhivima i došla do zaključka da u njima nema najvažnijih dokumenata, a to su zapisnik o izvršenju smrtne kazne i mestu streljanja, odnosno sahrane ubijenih, fotografija sa streljanja, kao i prateća dokumentacija.
Lisičji potok su neki svedoci označili kao mesto na kojem je pogubljen Draža Mihailović
Postoji mogućnost da je deo te dokumentacije završio u privatnim arhivama i zato Republičko tužilaštvo nastavlja sa saslušavanjem svedoka.
– Do sada je saslušano više od 300 svedoka, od kojih neki tvrde da su bili očevici ovog događaja, a ostali imaju saznanja iz druge ruke. Na osnovu njihovih svedočenja smo kao moguća mesta sahrane posmrtnih ostataka Draže Mihailovića sveli na Adu ciganliju i Lisičji potok. Međutim, ova svedočenja su prilično kontradiktorna. Takođe, neki od saslušanih su tvrdili da je Mihailović streljan i ubijen na ulazu u kompleks Belog dvora, kod stražarske kapije – kaže Homen.
On dodaje da je nakon skidanja oznake poverljivosti sa dokumentacije vezane za streljanje i izvršenje smrtne kazne, Komisija došla u posed stotine dokumenata do sada nepoznatih stručnoj i široj javnosti. To su podaci o akciji samog hapšenja, imenima ljudi koji su u tome učestvovali, zatim pismo Nikole Kalabića, spiskovi streljanih ljudi bez suđenja...
Homen kaže da će dobar deo ove dokumentacije koristiti nova Komisija za utvrđivanje zločina u periodu 1944-1946. koja je sprovodila nova vlast. Na čelu ove komisije je v. d. republičkog tužioca Slobodan Radovanović, a sekretar istoričar Srđan Cvetković.
