Izvor: Politika, 19.Jun.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajna tajnih optužnica
Hrvatska i Srbija su se još pre šest godina dogovorile kako da se uklone „tajne optužnice” koje su direktno delovale na ograničavanje povratka srpskih izbeglica, ali problem do danas nije rešen
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 19. juna – Među ozbiljnijim problemima hrvatskog pravosuđa, koje proteklih godina trpi kritike nadležnih međunarodnih organizacija i otežava pristupanje RH Evropskoj uniji, svakako su i tzv. tajne optužnice >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << protiv srpskih izbeglica, koje ih svojom netransparentnošću i neizvesnošću direktno odbijaju od odluke o povratku u svoj kraj. Više puta je ta osetljiva tema bila na dnevnom redu međudržavnih delegacija Srbije i Hrvatske svih nivoa, o tome se razgovaralo i upozoravalo na raznim međunarodnim stručnim „okruglim stolovima”, davana su obećanja i postizani službeni dogovori, vršene su revizije tih čudnih spiskova i zvanično znatno smanjivan broj imena na njima, ali se do danas taj problem nije konačno rešio. Potvrđuju to iznenadna hapšenja srpskih povratnika na ulasku u Hrvatsku ili u mestima povratka gde sređuju lične dokumente, i to ponekad i posle nekoliko prethodnih dolazaka bez problema.
Pre punih šest godina, 2. juna 2003, vaš izveštač iz Zagreba prisustvovao je i za naš list izveštavao o sastanku ministara pravosuđa Hrvatske Ingrid Antičević-Marinović i pravde Srbije Vladana Batića, kada je prvi put službeno dogovoreno rešavanje ovog problema. Hrvatska ministarka je tom prilikom izjavila: „Hrvatska nema nikakve tajne optužnice, već se postupci vode javno i koliko je dužnost toliko je i pravo svakog okrivljenika da pristupi na sud i da iznese svoju odbranu".
Ministar Batić tada je izjavio: „Dogovorili smo se da pri ministarstvima pravde budu te evidencije i da svaki naš sunarodnik koji je izbeglica u ministarstvima pravde vidi da li se nalazi na nekoj ovakvoj listi i ako ga nigde nema to znači da se protiv njega ne vodi nikakav pretkrivični ili krivični postupak i onda može mirno i spokojno da krene u ostvarivanje svojih planova u vezi s povratkom".
U to su poverovali i neki povratnici, koji su se grdno iznenadili kada bi ipak bili uhapšeni pod sumnjom za počinjeni ratni zločin, a objašnjenje je bilo da jeste činjenica da ga nije bilo na spisku traženih, ali kako ratni zločini ne zastarevaju uvek mogu naknadno da se pojave takve indicije. Tako je i ovaj sporazum ostao mrtvo slovo na papiru, a „tajne optužnice" su i dalje ostale sredstvo za plašenje onih koji su pomišljali da se vrate, i to uglavnom onih u punoj snazi (kakvi se i najmanje vraćaju) koji su po prirodi stvari skoro listom bili u uniformi kao mobilisani branioci Krajine.
Ovo je, međutim, samo jedno lice ovog problema na koji je upozoravala i međunarodna zajednica, od UNHCR-a do OEBS-a. Radi se o brojnim na brzinu izrečenim presudama u odsutnosti za navodno počinjene ratne zločine, koje su takođe služile da se smanji povratak izbeglih Srba, a već na prvi pogled je očito bilo da su iskonstruisane. Pokazuju to i mnoga naknadna suđenja kada bi se došlo do tako osuđenih (a neki su se i svojevoljno vraćali da dokažu svoju nevinost i uspevali su u tome). Preduslov za to je, međutim, da se barem pola godine, a kod nekih i duže, provede u hrvatskom zatvoru dok se ne okonča ponovljeno suđenje, na šta mnogi nisu spremni.
Dve države bi mogle da se dogovore i o reviziji takvih brojnih slučajeva, a da se u odsutnosti osuđeni ne primoravaju da dopadnu pritvora iako je očigledno da će biti oslobođeni. Da se ne ponavljaju onakvi drastični slučajevi koji s pravdom nemaju nikakve veze kao što je bilo proganjanje Ernesta Rađena, pomoćnog trenera uglednog grčkog košarkaškog kluba, koji je poternicom, gubitkom posla u Grčkoj i nanošenjem javne sramote, doveden u Hrvatsku gde je bio u odsutnosti osuđen na 20 godina zatvora, da bi se na kraju ispostavilo da za optužbu nema nikakvih relevantnih dokaza (čak nije ni bio u Škabrnji u vreme sukoba JNA i lokalnog ZNG-a), pa je oslobođen. Takvih „presuda u odsutnosti" ima još mnogo, ali nikako da se i za njih nađe humano rešenje.
Radoje Arsenić
[objavljeno: 20/06/2009]
