Izvor: Politika, 21.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajna pukovnika Dominika Juga
Uz Jugoslava Petrušića, nekada misterioznog pukovnika Dominika Juga, Milorad Pelemiš, Slobodan Orašanin, Rade Petrović i Branko Vlačo još jednom će morati da se brane od optužbi da su počinili krivična dela špijunaže, iznude, nedozvoljenog držanja oružja i dva ubistva počinjena navodno na bosanskom ratištu.
U proleće 1997. godine, sticajem okolnosti, pružila nam se prilika da upoznamo čoveka o kome je tih dana brujala kompletna (tada) jugoslovenska štampa. Naravno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u ono vreme nije moglo ništa da se nasluti o optužbama koje će nekoliko godina kasnije na račun Petrušića izneti savezni sekretar za informacije Goran Matić (priprema atentata na Miloševića, terorizam, špijunaža), ali je bilo jasno da je reč o veoma kontroverznoj ličnosti, o profesionalcu koji je u Beogradu skupio i poveo u bivši Zair plaćenike sa područja prethodne Jugoslavije.
Pratilac Miterana
Pukovnik Dominik Jugo! Tako se predstavio, odnosno, tako je želeo da bude oslovljen u novinskim tekstovima.
– Napišite da sam aktivno učestvovao u ratu u Bosni, naročito 1992. u Sarajevu, Žuču, Rajlovcu, na Grbavici. Kompletno, svuda. Nijedna ofanziva nije prošla bez mene. Spreman sam da poginem za Francusku isto kao i za Jugoslaviju. Iza mene ne stoji ni državna bezbednost, ni kontraobaveštajna služba, mada im nisam nepoznata ličnost.
Okružni sud u Beogradu osudio je Jugoslava Petrušića i ostale pripadnike tajne borbene grupe "Pauk" na po godinu dana zatvora zbog iznude i nedozvoljenog držanja oružja, istovremeno ih oslobodivši odgovornosti za špijunažu i ubistva. Sredinom novembra 2000. godine svi su pušteni iz pritvora
Ovo su delovi njegove ispovesti.
"...O svemu postoje neoborivi, pismeni dokazi. Njih poseduje MUP Srbije, Služba državne bezbednosti. Svako ko je želeo mogao je da vidi te dokumente koji sasvim jasno dokazuju barem jednu stvar, a to je da nikada ništa nisam uradio protiv interesa Jugoslavije. Od 1991. godine radio sam za francusku civilnu obaveštajnu službu. Godinama sam bio angažovan kao pratilac visokih funkcionera te zemlje uključujući i predsednika Miterana.
U novembru 1997. godine u Parizu je održan Minision sajam na kojem je prisustvovao i jedan visoki funkcioner MUP-a Srbije. U to vreme ja sam već bio ubačen u redove albanske mafije koja je delovala širom Evrope. Posedovao sam informacije da Bujaz Bukoši, Tom Beriša i Agim Čeku, koji je bio komandant OVK, spremaju oružane provokacije na Kosovu. Zbog toga sam tražio da razgovaram sa jednim visokim službenikom francuske obaveštajne službe DST. Na tom sastanku jasno je rečeno i dokazima potkrepljeno da u martu sledeće, 1998. godine, na Kosovu počinje oružana pobuna koja se ne može zaustaviti.
Gepardova koža
Drugog decembra dolazim u Beograd i srećem se sa visokim funkcionerom MUP-a Srbije. Sastajemo se na jednom splavu, ja mu ponavljam ono što sam već rekao. I, tada počinje... Od 4. do 7. decembra, tri dana zaredom, službenici Državne bezbednosti razgovaraju sa mnom. Ne hapse me, sve je u granicama korektnog. Pitaju me za koga radim, interesuje ih odakle mi i koliko su pouzdane moje informacije o Kosovu. Ja ponavljam sve što sam im već predočio, dodajući da oružane provokacije treba da prerastu u rat. Otkrivam im sve detalje, uključujući imena ljudi koji treba da budu zaustavljeni. Oni to ozbiljno shvataju i tako se završava.
Od tada počinje moja saradnja sa Saveznim ministarstvom za inostrane poslove Jugoslavije, koja traje sve do 24. marta 1999. godine, odnosno do početka napada NATO-a na Jugoslaviju.
U tom periodu imao sam intenzivne sastanke sa prvim političkim savetnikom jugoslovenske ambasade u Francuskoj. U okviru te saradnje evidentirano je čak 65 pisanih izveštaja koji su sadržavali sve podatke o predstojećim događajima. Sve to postoji u arhivi SMIP-a.
Za sve to vreme ja prosleđujem i poverljive informacije o delovanju albanske mafije. Dolazim do informacija da se uveliko sprema dogovor oko podele teritorije Kosova i Metohije. Dobijam i neke planove. Američki plan pod šifrovanim nazivom Gepardova koža, predviđa da Srbi ostanu na svojim teritorijama. Tu je i evropski plan iza kojeg u stvari stoji francuska vlada. On predviđa da Srbima treba da pripadne 32, a Šiptarima 68 odsto teritorije Kosova i Metohije.
Od prvog dana, dakle od 24. marta 1999. godine, bio sam u vezi sa Službom državne bezbednosti MUP-a Srbije. Na osnovu nekih podataka koje sam ja donosio prvih dana rata razbijena su i neutralisana dva glavna štaba OVK u selima Ladrovci i Pagaruša.
O mom vojnom angažovanju u ratu na Kosovu mogu samo da kažem sledeće: iz MUP-a Srbije poslat sam u regrutacioni centar u Grocku, zatim sam otišao u Niš, a potom sam ušao u sastav Trećeg voda vojne policije 125. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije sa činom rezervnog kapetana prve klase. O tome šta sam u navedenom svojstvu radio i kakve sam zadatke izvršavao još je rano govoriti. Prve moje nevolje počele su 15. juna 1999. godine kada sam uhapšen pod optužbom za špijunažu. U tom slučaju u svojstvu vojnog tužioca pojavljuje se gospodin Nebojša Maraš, čovek koji će pola godine kasnije protiv mene podići optužnicu, ali kao civilni zamenik okružnog tužioca u Beogradu. No, tada, posle tog prvog hapšenja i osamnaest dana pritvora oslobođen sam jer nije bilo nijednog dokaza protiv mene.
Prema nezvaničnim informacijama Jugoslav Petrušić se trenutno nalazi van Srbije, najverovatnije u Parizu.
[objavljeno: ]
