Izvor: Politika, 12.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajna privatnih sefova
Ostavljanje eksploziva u boksovima, kao što se desilo u Beogradu, zabranjeno je, ali bankari nemaju mogućnosti da kontrolišu njihov sadržaj pa im preostaje da se uzdaju u savest klijenata
Izdavanje sefova postaje sve češća usluga koju nude domaće banke, a ovu mogućnost zaštite imovine koriste uglavnom fizička lica i tek neznatan broj firmi i kompanija, ističu bankari. Građani Srbije najčešće se opredeljuju za zakup najmanjih i najjevtinijih boksova, a najam u proseku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << košta od 100 do 600 dinara mesečno. Kako saznajemo najveća potražnja za sefovima je, po pravilu, uoči godišnjih odmora.
Iako je sadržaj ovih čeličnih kutija, zaključanih iza nekoliko brava, za zaposlene u bankama apsolutno nepoznat, pretpostavlja da klijenti sefove najčešće koriste za čuvanje deviza, poverljivih dokumenata, nakita i drugih dragocenosti za čiju bezbednost strahuju.
Prema propisima, u njima nije dozvoljeno odlaganje oružja, zapaljivog materijala ili materijala koji je podložan kvaru i izazivanju zaraze. Zakupac se pri potpisivanju ugovora obavezuje da će tako i biti, ali u praksi se, međutim, ova pravila najverovatnije često krše, što dokazuje i poslednji slučaj kada je u ekspozituri banke "Inteza" u centru Beograda u jednom od sefova pronađeno 700 grama plastičnog eksploziva bez detonatora. Kako u ovoj banci nisu mogli da budu upoznati sa sadržajem sefa, ko zna koliko bi eksploziv tu bio sakriven da kutija nije otključana na zahtev policije i po nalogu suda.
– Nemamo mogućnosti da znamo šta je sefu, tako da ni sada zvanično ne znamo šta je u njemu bilo. On je otvoren uz prisustvo ovlašćenog lica uz sudski nalog i u prisustvu osobe koja je bila zakupac. Da je boks kojim slučajem obijen u prisustvu komisije banke, u tom slučaju bismo znali šta je u njemu – rekla je Maja Kolar, pi-ar banke "Inteza".
Kako naglašava, prilikom potpisivanja ugovora korisnici sefova se obavezuju da u tajnim kutijama neće držati pobrojane zabranjene predmete koji mogu ugroziti sigurnost banke ili drugih sefova. Kako je objasnio Milomir Smiljanić, direktor Sektora za operativne poslove u banci "Inteza" oko 80 odsto od ukupno 2.970 sefova je zakupljeno, a stepen sigurnosti i zaštite je na najvišem nivou.
– Samo jedan deo prostorije sa sefovima, koji se ostavlja klijentu, nije pokriven kamerama. Sve ostalo se prati i beleži, posebno sumnjivi pokreti i duža zadržavanja od nekoliko minuta – kaže Smiljanić.
Međutim, predstavnici banaka generalno ističu da im preostaje samo da računaju na savest klijenata, jer, naravno, nemaju pravo da zaviruju u njihove kese i torbe.
– Problem je u tome što se sve ono što zakupac stavlja u sef smatra ličnom imovinom. Pitati klijenta šta je odložio u boks, bilo bi isto kao da pitate šta od dragocenosti ima u kući. Banke su na taj način zakonom ograničene, a sa druge strane im niko ne garantuje šta će zakupac odložiti u sef – kaže Jasna Uzelac, pi-ar "Unikredit banke", ističući da su poslednje tri godine zauzeti svi sefovi ove banke.
Procedura ostavljanja predmeta u sefove, ista je kao u filmovima, ističu naši sagovornici. Klijent i ovlašćena osoba iz banke otvaraju bravu istovremeno, svako sa svojim ključem i to je jedini način da sef bude otključan. Nakon toga korisnik ostaje nasamo sa svojim blagom i po obavljenom poslu sam zatvara boks. Postoje i elektronski "samoposlužujući" sefovi gde klijent dobija oba ključa kojima otvara sef. Bankari tvrde da su ovakvi boksovi potpuno bezbedni i da ne postoji nikakva mogućnost da se ugrozi njihova privatnost.
Samo u određenim slučajevima, uz saglasnost suda, boks može biti otvoren. Tako priče o tajnim i godinama zabravljenim sefovima punim blaga i kompromitujućih spisa koji tek treba da budu otvoreni, bar imajući u vidu formalnu proceduru, ne mogu biti istinite. Zakon, naime, omogućava bankama da uz dozvolu suda i prisustvo stručne komisije otvori sef ukoliko korisnik ne plaća zakup i u propisanom roku ne reaguje na opomenu banke koja ga obaveštava da bi trebalo da izmiri obaveze ili vrati ključ. Otključavanje sefa moguće je i u slučaju smrti klijenta, ali uz valjano sudsko rešenje i prisustvo naslednika i komisije banke.
Ivana Albunović
[objavljeno: 12.05.2007.]
