Izvor: Blic, 23.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svirepo ubistvo učenice
Svirepo ubistvo učenice
BEOGRAD - Ko je monstrum koji je preksinoć s leđa sa čak sedamnaest uboda nožem usmrtio trinaestogodišnju Tamaru Ivanović u blizini pruge u Batajnici, samo stotinak metara nadomak njene kuće? Da li je reč o nekom beskućniku, koji je nesrećnu devojčicu vrebao dok se vraćala iz škole, ili je u pitanju neko sasvim drugi sa ko zna kojim motivom? Zločinac mora biti nađen i mora biti kažnjen - u šoku pričaju stanovnici Batajnice posle >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << monstruoznog zločina pred kojim je celo mesto zanemelo od bola.
- Tamara je oko 18 sati izašla iz škole. Tog dana imali smo skraćena poslednja dva časa. Sa drugaricom Marijom krenula je kući, gradskim autobusom, broj 73. Do okretnice, tri stanice. Marija je izašla stanicu ranije - uplakano pričaju Tamarine drugarice iz VIII/3 Osnovne škole 'Boško Palkovljević Pinki'.
Tamara je izašla na okretnici sedamdesettrojke, u blizini pruge. Tu se poslednji put srela sa majkom Jelenom. Te večeri, oko 18.15, ona je krenula na posao u Zemunsku bolnicu. Poslednje reči koje je uputila ćerki bile su: 'Stavi kapu na glavu. Hladno je. Pada sneg'.
Marija se okrenula da pređe prugu. Do kuće, u kojoj su je čekali baba i deda, delilo ju je samo stotinak metara. Krvave ruke ubice, međutim, presekle su joj put.
Šta se sa devojčicom dešavalo u naredna dva sata niko ne zna. Oko 20 sati Tamarina baka je u panici pozvala njenog oca, koji je te večeri bio kod komšija na slavi. Sinu je rekla da Tamare još nema i da se sigurno nešto desilo, jer nikada nije kasnila...
Odmah je, sa bratom, krenuo da traži ćerku. Otišli su do škole. Nigde je nije bilo. Put od škole do kuće prešli su dva puta. Tamarin stric krenuo je da pređe prugu. Tu, na maloj nizbrdici, oko 21.30 video je njeno telo. U šipražju. Užasnut, podigao ju je na ruke i preneo do automobila. Tek tada je video da su mu ruke krvave. Stric i otac su odvezli Tamaru prvo do Doma zdravlja. Ali, naišli su na zaključana vrata jer Dom zdravlja radi do 19 sati. Za minut su se stvorili ispred policijske stanice i uneli je unutra. Pozvana je Hitna pomoć, koja je devojčicu odvezla u beogradski Urgentni centar. Na žalost, njoj više nije bilo spasa. Izdahnula je oko 22 sata. Njena smrt zauvek je u crno zavila porodični dom u Ulici mladih gorana.
Policija je odmah krenula u potragu za ubicom. Iste večeri uhapšeno je nekoliko beskućnika, koji žive u napuštenim vagonima, kraj mesta zločina. Da li je ubica neko od njih, ili je video nešto sumnjivo, znaće se veoma brzo. Tamarino telo prebačeno je na Institut za sudsku medicinu gde je utvrđeno da nije silovana. Nož kojim je ubijena nije pronađen. Na mestu gde ju je pronašao stric, policija je male tragove krvi pronašla na samo dva mesta, zbog čega se ne isključuje mogućnost da ju je ubica eventualno najpre odvukao u vagon, i da je posle zločina uspela da se istrgne i pođe kući.
U kući Ivanovića juče se čuo samo lelek. Novinarima su pokazali samo njenu sliku. Lepotica. Da zločinac - kažu - vidi koga je ubio. Da kažu, više nemaju šta.
I komšije ćute. Tamara je drugarica njihove dece.
- Gde god se zlo desilo, poslednjih godina, bilo je eto tu, kod pruge. Ti vagoni stoje tu još od bombardovanja. I tu su se uselili svakakvi. Drogiraju se, piju... Znate, nije prvi put da nekog napadaju. Letos, jedan je napao komšinicu kad je krenula na posao. Kaže ona, manijak. Pitam kako znaš da je manijak, a ona kaže, pa kako ne znam kad je izašao go iz vagona. Eto, neki planiraju i da se sada odsele odavde. Plaše se za decu - kaže jedna komšinica.
U školskom dvorištu, u kome je do juče odzvanjao i Tamarin smeh, sada se čuje samo plač drugarica. U kancelariji direktora Saše Brmbote juče su bili inspektori beogradske policije.
- Bila je divno dete. Odličan đak, sve petice. Išla je na folklor. Svima je bila odličan drug. Ni sa kim nije imala problema. Ni sa kim se nije svađala - kaže direktor Brmbota. Tamara M. Subota
