Izvor: Blic, 09.Feb.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi u školi su znali da će pući
Svi u školi su znali da će pući
BEOGRAD - Pre dva dana u dvorištu škole 'Petar Leković', za decu sa posebnim potrebama, došlo je do revolveraškog obračuna u kojem je teško ranjen učenik I.B. (16). Na njega je, koliko se zasad zna, pucao mladić s kojim se prethodno posvađao, a za kojeg se 'pouzdano' priča da je poznat policiji koja za njim intenzivno traga. Prema tvrdnjama učenika ove škole, i ranjeni učenik, koji je posle incidenta odmah prebačen u Urgentni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << centar i život mu nije u opasnosti, ranije je izvesno vreme proveo u pritvoru Centralnog zatvora. Posle toga ga je Centar za socijalni rad uputio u školu 'Petar Leković', gde su ga, izgleda, stigli ranije 'neraščišćeni odnosi'.
'Nevolja nije neočekivana, samo je bilo pitanje gde će pući', kaže Branislav Rančić, donedavno profesor matematike u 'Lekoviću', sada u penziji, koji je čak i Ministarstvu prosvete ukazivao na nagomilane probleme u ovoj školi. - Vaš list je pisao o slučajevima zlostavljanja, pre bih rekao iskorišćavanja, pa i seksualnog, intelektualno jače dece nad intelektualno slabijom, miroljubivom grupacijom. Ali, to su samo posledice. Jer, kada na okupu imate tri grupe učenika - one, koji ne mogu da nauče da čitaju i pišu, a nisu mentalno zaostali, one, koji imaju probleme u učenju i ponašanju, a mentalno su napredni, i mentalno retardirane – teško je držati sve pod kontrolom. Jedan od osnovnih razloga tome je nepostojanje odgovarajućih programa po kojima neodgovarajućoj deci nije mesto u našoj školi. Kada tome dodate i znatan broj dece 'ljudi od uticaja', koji su, umesto u Sremčicu, dovodili svoju intelektualno normalnu decu kod nas, nemoguće je nemati nevolja. Teško je govoriti o preciznim procentima, ali u ovoj školi danas je većina učenika normalna - objašnjava Rančić.
Prema njegovim rečima, neprilagođenost programa u školi je za rezlutat imala slabe rezultate, ali je uslovila i reakciju dece i osoblja. Jednostavno, kaže Rančić, mnogi su posezali za alkoholom koji se konzumirao u neograničenim količinama i postojao kao veoma ozbiljan problem, a i 'bensendini' su često gutani.
- Nekada smo imali 650 učenika, a sada ih nema ni 200. Da li se neko upitao zašto. Da li se smanjuje broj mentalno zaostalih ili roditelji izbegavaju da daju decu u ove škole, ili je nešto treće u pitanju - pita Rančić.
Prema njegovim sumnjama, jer kaže da ne može ništa da tvrdi, 'grupa stručnih i savesnih ljudi trebalo bi da ispita rad naših radionica - da li su ‘važnim’ pojedincima besplatno kod nas lakirani i popravljani automobili, da li se nekima besplatno krečilo, kome su i kako izdavane naše prostorije, kako je potrošen novac od njihovog zakupa, kako su potrošene donacije...'
- Raščišćavanje svega toga mnogo bi doprinelo opštoj atmosferi u školi. Činite ljudima sitne ustupke i oni vam vraćaju sitne ustupke, a krupne stvari stoje. Po prvi put direktor ima sekretaricu i pored nje frižider pun ohlađenog pića za uticajne goste, koje ne vodi na drugi sprat gde su prozori truli i ne mogu ni da se otvore. Sve to je bilo pogodno tlo za ovo što se sada desilo, jer se samo nije znalo gde će pući. I, sada je puklo - dodaje Branislav Rančić. R. Rosić Sigurnost za 200 do 300 maraka
BEOGRAD - Za bezbednost dece u osnovnim i srednjim školama roditelji će morati da zajednički izdvajaju od 6.000 do 9.000 dinara mesečno, saznajemo u većini ovih ustanova. Direktori i saveti roditelja snalaze se na razne načine kako bi učenicima obezbedili što sigurniji boravak, kako u školama, tako i u njihovoj neposrednoj okolini. U većini osnovnih i srednjih škola opredelili su se za profesionalno agencijsko obezbeđenje koje, kažu, 'papreno plaćaju'.
- Sa SUP-om Zvezdara aktivno sarađujemo, uz stalna dežurstva učenika i profesora i na taj način održavamo minimum bezbednosti naših đaka. Odustali smo od profesionalnog obezbeđenja, jer je škola velika i ne bi nam bila dovoljna ni dva radnika, a novac je najveći problem - kaže za 'Blic' direktorka Medicinske škole dr Anđelka Dimitrov.
U osnovnim školama zbog izražene želje roditelja da đaci budu sigurniji angažovani su čuvari iz agencija koji su plaćeni i do 55 dinara po satu. Blagoje Bošković, direktor OŠ 'Filip Kljajić', obrazložio je nedostatak profesionalnog obezbeđenja u ovoj školi time što se sumnja u stručnost agencija.
- Imali smo takav predlog roditelja, ali smo ubrzo odustali od toga posle negativnih iskustava nekih beogradskih škola. Kod nas važi pravilo da domaćin najbolje brine o svom domu - dodaje Bošković. J. M.
