Izvor: Politika, 28.Sep.2014, 11:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi Kertesovi procesi
Tokom godina presude su se nizale, osuđujuće i oslobađajuće su se smenjivale, pa bivšeg prvog čoveka carine bije glas da ne izlazi iz sudnica
Od kada je u decembru 2000. godine prvi put uhapšen zbog malverzacija sa carinskim novcem, Mihalj Kertes, bivši direktor Savezne uprave carina, gotovo da i ne izlazi iz sudnica.
Sve krivične prijave i optužnice protiv njega nije lako nabrojati, a tokom godina presude su se nizale, oslobađajuće i osuđujuće su se smenjivale, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao i različiti stavovi viših i nižih sudova o Kertesovoj krivici.
Tamo gde je i bilo dokaza nastupila bi zastarelost, a gde za krivičnu odgovornost još nije bilo kasno, problem su bili dokazi.
Kertes, jedan od ljudi iz vrha režima Slobodana Miloševića, pre nekoliko dana u Specijalnom sudu još jednom je prvostepeno osuđen na tri godine zatvora zbog učešća u švercu cigareta u okviru grupe koju je, prema optužnici vodio Siniša Stojičić, brat bivšeg zamenika ministra policije Radovana Stojičića Badže, ubijenog 1997. godine.
Pre dva meseca, isti Specijalni sud Kertesa je oslobodio da je švercovao cigarete sa Stankom Subotićem Canetom i još 12 osoba, 1995. i 1996. godine, jer za to nije bilo dokaza. Sud je smatrao da je prema odredbama novog Krivičnog zakonika, prema kome je optužba prošle godine prekvalifikovana sa zloupotrebe službenog položaja na zloupotrebu odgovornog lica, rok za zastarelost 10 godina. Zbog toga je zastarelost nastupila 2006., to jest pre 7. juna te godine, kada je pokrenut krivični postupak.
U avgustu ove godine, Kertes je pravosnažno oslobođen optužbi za iznošenje novca na Kipar, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti. Bio je uhapšen još u martu 2007. kada je podignuta optužnica i ostao je u pritvoru godinu dana.
Po nalaženju Apelacionog suda, kako je okrivljenom stavljeno na teret da je krivično delo izvršio od 1994. godine do 5. oktobra 2000. godine, nastupila je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, a prvostepeni sud pravilno je odbio optužbu.
U aferi „Kipar”, nekadašnji direktor Savezne uprave carina prvo je bio osuđen na jedinstvenu kaznu od osam godina zatvora zbog produženog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja.
Sud je tada utvrdio da je Kertes iskorišćavanjem službenog položaja i iznošenjem deviza na Kipar oštetio savezni budžet za 115 miliona maraka, dva miliona dolara, 826 miliona dinara, kao i da je po nalogu bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića izneo više od 3,7 miliona maraka na Kipar.
Zbog ovoga je osuđen na šest godina i osam meseci zatvora, ali mu je sud tu kaznu primenom zakonskih propisa spojio sa kaznom od godinu i šest meseci zatvora, koja mu je određena zbog zločina na Ibarskoj magistrali 1999. godine i izrekao mu jedinstvenu presudu od osam godina zatvora.
U slučaju ubistva četvorice funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra 1999. godine, Kertes je posle više ponovljenih suđenja osuđen jer je utvrđeno da je učestvovao u zataškavanju tragova o tome da je kamion kojim je počinjen zločin bio vlasništvo Državne bezbednosti.
On je u septembru 2011. godine izašao iz zatvora Zabela, gde je odslužio kaznu za slučaj „Ibarska” i kao slobodan čovek dolazio na ostala suđenja.
Kertes još čeka sudski epilog u slučaju šverca cigareta u grupi koju je vodila Bojana Bajrušević, vlasnica privatnog preduzeća „Tref rentakar”.
Toj grupi se pripisuje da su od 1996. do 2001. krijumčarili cigarete i tako zaradili skoro 52 miliona maraka. Kertes se tereti da je u dogovoru sa Bojanom Bajrušević davao naloge radnicima carine na graničnim prelazima Kelebija, Preševo i Batrovci da se kontingenti preduzeća „Tref rentakar” puštaju bez provere dokumentacije i pregleda robe.
Bitumen kao donacija
Kertes je pre desetak dana, posle devet godina suđenja, oslobođen optužbi da je zloupotrebio službeni položaj kada je bitumen dopremljen kao donacija za popravku saobraćajnica u Subotici, preusmerio u Novi Sad radi obnove mostove srušenih u NATO bombardovanju, 1999. godine. Odluku je doneo Osnovni sud u Subotici, smatrajući da je Kertes postupao po zahtevu Direkcije za obnovu zemlje.
D. Čarnić
objavljeno: 28/09/2014
