Izvor: Politika, 01.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šverc belog roblja
Trgovina ljudima u Evropi donosi mafiji 13 milijardi dolara godišnje
Procenjuje se da je širom sveta između 700.000 i dva miliona ljudi, prvenstveno žena i dece, zarobljeno u mreži trgovaca belim robljem. Pretpostavka je, međutim, da "tamna brojka" iznosi čak šest miliona žrtava godišnje, a prema podacima američke obaveštajne agencije CIA u svetu se trenutno oko 27 miliona ljudi nalazi u nekom od vidova ropskog položaja. Oko 80 odsto žrtava su žene i deca, a čak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << do 50 odsto su maloletnici.
Ovu sumornu statistiku izneo je na nedavno održanom naučnom skupu krivičara na Paliću dr Saša Mijalković, docent Kriminalističko-policijske akademije u Beogradu. Ali, to nije sve. U referatu pod naslovom "Trgovina ljudima u Srbiji" Mijalković navodi da je, prema podacima evropske policije Evropol, u trgovinu decom sa ciljem ilegalnog usvajanja na globalnom nivou uključeno više od milion mališana, čime se ostvaruje protivpravni profit veći od milijardu dolara godišnje.
Trgovina ljudima u Evropi donosi organizovanom kriminalu i do 13 milijardi dolara godišnje, od čega oko sedam milijardi dolara potiče samo od prostitucije. Na godišnjem globalnom nivou, seksualnom eksploatacijom se ostvaruje dobit od oko 60 milijardi evra. Sudeći prema ovim ciframa, dakle kada je reč o zaradi, trgovci "belim robljem" u poslednje vreme su rame uz rame sa narkomafijom.
Dr Saša Mijalković podseća da Srbija, zbog svog geografskog položaja i međunarodnih saobraćajnica, kao i zbog nestabilnosti i loših bezbednosnih uslova u poslednjoj deceniji 20. veka, još predstavlja veoma značajan faktor za globalnu mrežu trgovine ljudima. Analitičar zaključuje da je Srbija od tranzitne zemlje postala zemlja porekla žrtava, takozvani trafiking rezervoar.
Mijalković navodi da je velika dinamičnost ovog vida kriminala učinila prvobitnu, ali i kasnije uvedenu zakonsku regulativu, nesveobuhvatnom i nedovoljnom da se stane na put ovom zlu.
Govoreći o nekim manje zastupljenim vidovima trgovine ljudima kod nas, Mijalković pominje da se i dalje istražuju prijavljeni slučajevi afere "krađa beba" iz porodilišta u više gradova Srbije i da se prikupljaju saznanja o trgovini ljudskim organima, dečijoj pornografiji, seksualnom turizmu, prisilnom kućnom radu. Analitičar navodi da su zabeleženi slučajevi iskorišćavanja dece u pornografske svrhe, ali da nije dokazano da su povezani sa trgovinom ljudima.
Na osnovu proučavanja žrtava koje su tokom poslednjih nekoliko godina boravile u Skloništu za žrtve trgovine ljudima (funkcioniše u okviru nevladine organizacije "Savetovalište protiv nasilja u porodici") mogu se doneti neki zaključci. Recimo, najzastupljenije su žrtve iz Srbije, Rumunije, Moldavije i Ukrajine. Suprotno ustaljenom mišljenju, svega 10 odsto njih je u lanac trgovine ljudima regrutovano preko oglasa za posao, dok su ostale žrtve u zlo uvučene lažnom pričom prijatelja, rođaka, komšija, a često i samih roditelja.
"Mnoge kriminalne grupe su specijalizovane upravo za transportovanje droge, oružja, ilegalnih migranata i žrtava trgovine ljudima kroz teritoriju svoje zemlje, od mesta ulaska u nju, do mesta izlaska iz nje. Reč je o takozvanoj kriminalnoj kooperaciji organizovanih kriminalnih grupa iz različitih zemalja", navodi dr Saša Mijalković.
Milan Janković
[objavljeno: 01.07.2007.]
.jpg)
