Izvor: Blic, 23.Avg.2009, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svedok saradnik i za slučaj Ćuruvija
Specijalno tužilaštvo je ove nedelje podnelo zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova za prikupljanje potrebnih obaveštenja povodom navoda Ratka Kneževića iznetih u vašem listu o umešanosti Stanka Subotića u ubistvima i švercu cigareta – kaže u intervjuu za „Blic nedelje" specijalni tužilac Miljko Radisavljević.
Da li javno iznete Kneževićeve tvrdnje mogu da pomognu i u istrazi koja se vodi protiv Sretena Jocića zbog ubistva Ive Pukanića i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Nike Franića?
– Svedočenje svih lica koja imaju neposredna saznanja o događajima i činjenicama su za nas od velikog značaja. U tom kontekstu i Kneževićevi navodi mogu biti relevantni u postupku koji pominjete.
Izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), koje su u skupštinskoj proceduri, otvara se mogućnost da i lice koje je pravosnažno osuđeno dobije status svedoka saradnika. Da li Specijalno tužilaštvo ima potrebu da primeni ovu odredbu čim bude usvojena?
– Smatram da se radi o veoma značajnoj novini. Reč je o sredstvu koje treba da omogući još efikasnije vođenje krivičnog postupka za krivična dela iz oblasti organizovanog kriminala. Nastojaćemo da ove odredbe počnemo da primenjujemo odmah, čim se za to stekne mogućnost i zakonom propisani uslovi. Uveren sam da će se korišćenjem upravo ovog novog instituta otkriti učinioci nekih krivičnih dela, koji su, nažalost, do sada ostali nepoznati. Jedno od tih krivičnih dela je i ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.
Kada je reč o slučaju Ćuruvija, ima li novih momenata u istrazi?
I pored svih preduzetih aktivnosti i radnji od strane Specijalnog tužilaštva, istražnog sudije Posebnog odeljenja, MUP-a i drugih agencija, izvršioci ovog krivičnog dela još nisu otkriveni. Očigledno je da korišćenje dokaznih sredstava koja smo do sada imali na raspolaganju nije dalo rezultate. Zato smatram da bi pomenuta novina u ZKP-u konačno mogla da dovede do razrešenja ovog monstruoznog ubistva koje godinama opterećuje ne samo porodicu pokojnog Ćuruvije, njegove kolege, pravosudne organe, već i celokupnu srpsku javnost.
Skupština bi uskoro trebalo da usvoji izmene i dopune Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za suzbijanje organizovanog kriminala. Koje novine ocenjujete kao posebno važne?
– Najznačajnije izmene odnose se na proširenje stvarne nadležnosti Specijalnog tužilaštva, njegovu reorganizaciju iz Odeljenja beogradskog Okružnog tužilaštva u posebno tužilaštvo, dužinu trajanja mandata specijalnog tužioca i njegovih zamenika, kao i redefinisanje pojma organizovanog kriminala i njegovo usklađivanje sa relevantnim međunarodnim konvencijama koje je Srbija potpisala i ratifikovala.
Pomenute izmene u vašu nadležnost stavljaju i kriminal u najvišim državnim organima. Da li domaće pravosuđe zaista ima instrumente i podršku da bi uspešno moglo da se nosi s novim izazovnim zadatkom?
– U nadležnosti novog Tužilaštva za organizovani kriminal, od 1. januara naredne godine naći će se krivična dela korupcije. Reč je o delima davanja i primanja mita, zloupotrebe službenog položaja i protivzakonitom posredovanju čiji su učinioci službena lica koje bira, imenuje ili postavlja Narodna Skupština, Vlada, Visoki savet sudstva ili Državno veće tužilaca. Podršku pravosuđu za procesuiranje krivičnih dela korupcije više puta je eksplicitno dao i predsednik Republike.
Računate li na otpor u procesuiranju takvih slučajeva?
– Realno je da se očekuje otpor, pre kod onih koji sebe vide kao mete budućih krivičnih postupaka. S druge strane, očekujemo podršku javnosti tim aktivnostima, jer bez takve podrške borba protiv korupcije ne može biti uspešna.
Gotovo pola godine se primenjuju zakonske odredbe o oduzimanju imovine stečene kriminalom. Jeste li zadovoljni rezultatima?
– Prvi rezultati su ohrabrujući, a pravi efekti ovog zakona se tek očekuju.
Šta vam u ovom poslu predstavlja najveću teškoću?
– Svakako, pronalaženje celokupne nelegalno stečene imovine kojom raspolažu pripadnici organizovanih kriminalnih grupa, protiv kojih vodimo krivične postupke. U poslednje vreme se uočavaju njihova nastojanja da raznim aktivnostima prikriju imovinu koja je pod njihovom kontrolom. Smatram da u tome neće uspeti.
Među predloženim izmenama u krivičnom zakonodavstvu su i veće kazne za brojna krivična dela. Kako vaše Tužilaštvo gleda na ovaj predlog?
– Izmene u Krivičnom zakoniku predstavljaju zapravo pokušaj države da utiče na kaznenu politiku sudova, koja je više puta ocenjivana kao blaga. Jer učiniocima krivičnih dela u najvećem broju slučajeva sudovi izriču kazne na granici minimalno zaprećenih, a često i ispod toga. Tužioci pokušavaju da takvu praksu koriguju izjavljivanjem žalbi, ali to ne daje odgovarajuće rezultate. Država je odlučila da problem rešava pooštravanjem zaprećenih kazni, što sva tužilaštva u Srbiji, uključujući i Specijalno, podržavaju.
U stranoj banci blokirano 1.000.000 evra
Imate li uspeha u otkrivanju imovine koju su pripadnici organizovanih kriminalnih grupa sklonili u inostranstvo?
– Ostvareni su određeni rezultati. U saradnji sa tužilaštvima iz drugih zemalja dolazimo do podataka o imovini koju poseduju naši okrivljeni u inostranstvu. Kroz procedure međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima, uspostavljamo mehanizme za zaplenu i oduzimanje te imovine. Na primer, uspeli smo da u banci jedne strane države blokiramo 1.000.000 evra, pronađenih na privatnom računu organizatora kriminalne grupe protiv koga je u toku suđenje pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu. Znamo sve: broj računa, datum uplata, ko je te uplate vršio, pa čak i pojedinačne iznose. Očekujemo da to bude prvo oduzimanje novca pronađenog u inostranstvu.
