Izvor: Politika, 22.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svedok pod pseudonimom
Pripadnici posebne službe u Specijalnom sudu u Beogradu brinu o svedocima ratnih zločina
Oni su tu da svedocima pruže neophodnu pomoć, da ga upoznaju sa procedurom koja ga očekuje po ulasku u sud, rasporedom sedenja u sudnici, pravilima ponašanja i redosledom pitanja koja će mu biti postavljana. Sa njima ne razgovaraju o sadržini iskaza koji će dati pred sudskim većem, niti o detaljima predmeta. Svedocima daju praktične savete i podršku ako su uznemireni ili uplašeni. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Oni su pripadnici Službe za pomoć i podršku svedocima i oštećenima Odeljenja za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu.
– Pripadnici službe na dan davanja iskaza, svedoka dočekuju na ulazu u zgradu u Ustaničkoj ulici i pomažu mu oko procedure ulaska – objašnjava za "Politiku" Ivana Ramić, portparol Okružnog suda u Beogradu. – Svedoka potom smeštaju u prostoriju koja je predviđena za ovu namenu, nude ga kafom i sokom i provode sa njim vreme do ulaska u sudnicu. U ovim prostorijama nalaze se časopisi, svedocima je dozvoljeno pušenje pa čak i gledanje televizijskog programa. Kada predsednik veća pozove svedoka u sudnicu, službenik ga prati do sudnice. Po završenom davanju iskaza pripadnik Službe ga čeka ispred sudnice i prati do izlaza ili prostorije za svedoke. Službenik se svedoku uvek zahvaljuje na izdvojenom vremenu i uloženom trudu za dolazak u sud.
Služba za pomoć i podršku svedocima počela je sa radom u junu prošle godine na inicijativu Okružnog suda u Beogradu. Formirana je u okviru pilot-projekta uz donaciju Ministarstva pravde SAD, preko Kancelarije stalnog pravnog savetnika Ambasade SAD u Beogradu. Donacija je, prema rečima Ramićeve, obuhvatala sredstva za opremanje prostorije za svedoke i logistiku.
– Prostorije službe nalaze se u zgradi suda – navodi Ramićeva. – Sredstva za funkcionisanje službe obezbeđuju se iz budžetskih sredstava. Na isti način obezbeđuje se i novac za plate zaposlenih u njoj i troškovi koje je imao svedok. Kroz Službu je od njenog osnivanja "prošlo" više od 200 svedoka. Uglavnom su to osobe sa teritorije Srbije i zemalja u regionu.
Svaki svedok ima pravo na fizičku zaštitu koju mu pruža Jedinica za zaštitu, posebna jedinica pri Ministarstvu unutrašnjih poslova. Ova jedinica pored programa zaštite svedoka pruža i mere privremene zaštite, posebno u slučajevima ratnih zločina.
Sud je opremljen tehničkim i audio uređajima koji, kako zakon propisuje, mogu biti korišćeni u svrhu pružanja zaštite tokom samog svedočenja. U tom smislu, svedocima tokom davanja iskaza, mogu biti promenjeni glas i slika. Isključenje javnosti i davanje iskaza pod pseudonimom takođe su mere koje mogu biti primenjivane.
Kao svedoci pozivaju se i saslušavaju lica za koja je verovatno da imaju saznanja o krivičnom delu, učiniocu i drugim važnim okolnostima. Po pravilu, a u skladu sa načelom kontradiktornosti i javnosti krivičnog postupka, svedoci moraju da budu fizički prisutni u sudnici i da u njoj daju iskaz, posle čega bi strankama u postupku bilo omogućeno da postavljaju pitanja i stavljaju primedbe na njegov iskaz.
– Međutim, ako to nije moguće njihovo saslušanje može da se obavi i putem video konferencijske veze. Ova mogućnost uvedena je Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine i u suzbijanju organizovanog kriminala.
Da bi se dozvolilo svedočenje putem video-linka neophodno je da nije moguće obezbediti prisustvo svedoka ili oštećenog (da je sprečen ili da ima dobar razlog zbog kojeg nije spreman da dođe u sud), da je njegov iskaz dovoljno značajan da bi bilo nepravedno postupak nastaviti bez njega i da optuženi ne sme da trpi štetu zbog ovakvog načina davanja iskaza.
– Ovo su pitanja koja sud ceni u svakom slučaju posebno. Naravno, uvek postoji mogućnost da se, ukoliko se za to ukaže potreba, posegne za neposrednim saslušanjem svedoka odnosno oštećenog. Svedok iskaz može dati i pod pseudonimom. Od početka godine ovu meru koristilo je pet svedoka. Pseudonim određuje predsednik sudskog veća. Pseudonim je slovo ili broj, a za identitet svedoka znaju članovi veća, stranke u postupku i zaposleni u Službi koji te podatke moraju da čuvaju kao tajnu. Na samom pretresu njegovi podaci se ne čitaju, već svedok svoje podatke čita sa cedulje.
Svedočenje, naglašava Ramićeva, može da predstavlja traumatično iskustvo iz različitih razloga: emotivnih, nepoznavanja rada suda, osećaja nelagodnosti zbog prisustva optuženih...
– Službu sačinjavaju dva službenika, odnosno referent za podršku i referent za logistiku. U službi ne postoji psihijatar niti psiholog. Pripadnici Službe su tu da svedocima pruže podršku i pomognu u prevazilaženju negativnih osećanja u vezi sa svedočenjem. Njen zadatak je i da učini sve što može da svedočenje pretvori u pozitivno iskustvo, kao i da svedoku obezbedi uslove za sigurno i bezbedno svedočenje koje će ih ojačati – završava Ivana Ramić.
Miroslava Derikonjić
[objavljeno: 22.04.2007.]
