Izvor: Politika, 18.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svedok i okrivljeni
Potencijalni svedok saradnik će prilikom odluke odmeravati između koristi i štete
KOPAONIK – Novine u našem krivičnom zakoniku koje će se primenjivati od juna naredne godine u pogledu položaja i zaštite svedoka saradnika bile su tema među pravnim stručnjacima, učesnicima Kopaoničke škole prirodnog prava. Raspravu za ,,okruglim stolom", koji je organizovala katedra ,Pravo na slobodu, a kojom su predsedavali profesori beogradskog Pravnog fakuleta dr Živojin >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Aleksić i dr Milan Škulić, pokrenula je Vanja Bajović, asistent na ovom fakultetu. Ona je govorila o uporednim rešenjima položaja i zaštite svedoka saradnika u našem i italijanskom zakonodavstvu.
Pošto novi Zakon o krivičnom postupku za svedoka saradnika, umesto dosadašnjeg oslobađanja, predviđa izricanje polovine kazne ona se zapitala da li će time biti umenjen motiv za saradnju potencijalnih svedoka saradnika sa pravosudnim organima? Navodeći primere velikog broja takozvanih pokajnika u sudovima Italije, iako su oko visine kazne rešenja slična, zaključila je da nema baš razloga za bojazan, naročito ako se preduzmu određene mere koje se tamo odavno primenjuju. Naime, objasnila je da će potencijalni svedok saradnik prilikom odluke odmeravati između koristi i štete. Korist je ublažavanje kazne i to je zakonodavac predvideo, ali tu treba umanjiti i štetu.
– Neophodna je podrška – tvrdi Vanja Bajović – odnosno mere da se to lice, posle programa zaštite, prilagodi novim okolnostima, da započne novi život. U Italiji, primera radi, svedok saradnik prima novčanu nadoknadu jednaku pomoći za nezaposlene i preseljava se u kuću koja je adekvatna prosečnom životnom standardu. Doduše, i naš zakonodavac predviđa pružanje ekonomske i socijalne pomoći, uz obavezu da se svedok što pre osamostali. Budući da je teško zamisliti, recimo Bagzija, da sutra negde radi od 9 do 17 časova, italijanski model može biti koristan u smislu da se svedoku saradniku, odnosno licu sa kriminalnom prošlošću dodeljuje određeni novčani iznos za pokretanje privatnog biznisa. To bi, ovde gde je stopa nezaposlenosti velika, naizgled bilo nepravično. Međutim, i u Italiji takve teško primaju na posao pa im se pre uključivanja u program zaštite oduzima nezakonito stečena imovina. Ona se koristi, recimo za opšte potrebe, a iz tog fonda mu se kasnije daje deo novca za pokretanje sopstvenog biznisa i ekonomsko osamostaljenje.
U ovoj raspravi od pojedinih učesnika posebno je naglašeno i pitanje da li je, prema novom zakonskom rešenju, izricanje polovine kazne svedoku saradniku, kako pravnici kažu, pravičnije. Bilo je mišljenja da je taj ,,dil" države sa kriminalcima najmanje zasnovan na pravdi, da i polovina kazne nije pravedna. Takođe, čulo se na ovom skupu, da je svedok saradnik i okrivljeni i da u toj ulozi okrivljenog neće biti ravnopravan sa drugima kad je u pitanju njegova odbrana, budući da će morati da kaže istinu i neće moći, kao drugi da koristi neke procesne radnje, u svoju korist. Ovde je izrečena i sumnja da će, možda, i sudovi biti pod raznim pritiscima prilikom odmeravanja pune kazne koju posle treba umanjiti za polovinu.
– Nije reč samo o polovini kazne – rekao je dr Milan Škulić – već ono što je najvažnije je da se svedok saradnik uvek oglašava krivim za delo koje je priznao i za koje postoje dokazi. Ostaje u zakonu i mogućnost da on prođe i bez kazne, ali se proglašava krivim i tu se krije ta čudesna reč - pravednost. To je pravično i prema oštećenima, jer se do sada donosila odbijajuća presuda i onda je svedok saradnik potpuno nevin čovek, radi neke fine poslove, asfaltira puteve... Tako ni oštećeni nemaju pravo supsidijarnog gonjenja, odnosno naknade štete.
Bilo je komentara i o još jednoj novini u tek usvojenom Krivičnom zakoniku, a reč je o saglasnosti o priznanju krivice gde se, između tužioca i kriminalca postiže dogovor o priznanju i visini kazne koji, naravno, sudija prihvata ili odbija. Pošto je reč o zakonskom rešenju koje se primenjuju za dela gde je zaprećena zatvorska kazna do deset godina takvih slučajeva će najviše biti u opštinskim sudovima. Zato su se, posebno od profesora dr Živojina Aleksića, ovde čula upozorenja sudijama ,,da budu oprezni i ekonomični, odnosno da ne dozvole okrivljenima da time na razne načine kalkulišu".
– Mislim da kod nas neće biti previše tih sporaza, sigurno neće kao u Americi, gde se to koristi u gotovo svim slučajevima, jer su tamo kazne strože a, zbog obavezne porote, komplikovana su i suđenja tako da oni ovakve sporazume često koriste zarad efikasnosti i ekonomičnosti – dodatno nam je objasnio profesor Škulić.
M. Dugalić
[objavljeno: 18.12.2006.]
