Izvor: Politika, 14.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svedoci saradnici su oruđe zakona
Tužioci su nesamostalni u odlučivanju i podložni su uticaju izvršne vlasti
Tužilaštvo Srbije je prošle nedelje postalo član evropske tužilačke asocijacije. Tužioci iz 40 zemalja Evropske unije, Rusije kao i država koje su u procesu pridruživanja EU, nedavno su na sastanku u Moskvi osnovali Konsultativni komitet generalnih tužilaca. Našu zemlju predstavljali su Slobodan Janković, republički javni tužilac, i Jovan Krstić, njegov zamenik zadužen za međunarodnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << saradnju. Tajnim glasanjem tužilac Krstić izabran je za suplementarnog predstavnika u jedanaestočlanom Birou Konsultativnog komiteta.
U razgovoru za "Politiku" Jovan Krstić govori o novoosnovanom odeljenju za međunarodna pitanja u Republičkom javnom tužilaštvu i o aferama i problemima sa kojima se srpsko tužilaštvo suočava u borbi protiv organizovanog kriminala.
– Skup u Moskvi je organizovan pod geslom "Tužioci promovišu pravdu, a ne štite silu". Državno tužilaštvo Bugarske tražilo je od Predsedništva Konsultativnog komiteta da jugoistočna Evropa ima svog kandidata. Od ukupno 39 glasova nacionalnih tužilaštava dobio sam 33 glasa – kaže tužilac Krstić.
Poslove međunarodne saradnje u RJT obavljaće ubuduće posebno odeljenje u skladu sa evropskim standardima, radi efikasnijih rezultata u borbi protiv transnacionalnog kriminala. Članstvom u Birou Konsultativnog komiteta generalnih tužilaca Evrope tužilaštvo je dobilo mogućnost da afirmiše zakonodavne promene u Srbiji i doprinese ubrzanju procesa pridruživanja naše zemlje EU.
Raskid sa prošlošću
Iako je specijalizovan za oblast transnacionalnog kriminala, tužilac Krstić je javnosti poznat i kao zamenik republičkog tužioca koji je pred Vrhovnim sudom zastupao optužbu u procesu za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj atentata na Vuka Draškovića u Budvi.
– Vrhovni sud je doneo istorijsku odluku koja znači raskid sa prošlošću i krah jednog sistema. Veoma je važno da počinioci tih zločina izgube svaku nadu da će izaći iz zatvora do isteka kazne. Jedna od teškoća u tom procesu bilo je to što deo medija kriminalce prikazuje u paradnim uniformama, sa pravoslavnim krstovima i nacionalnim obeležjima, sa dostojanstvom koje im ne pripada, kao da javni tužilac treba da ispadne "grbav" što takve ljude krivično goni. Mediji nam ne pomažu ni kada svedoke saradnike nazivaju kriminalcima. Smatram da je to pogrešno jer je svedok saradnik, aktom države, prešao na drugu stranu i predstavlja oruđe zakona. Ne treba obeshrabrivati kriminalce da postanu svedoci saradnici i prestanu da budu kriminalci – ukazuje Krstić.
On navodi primer iz Slovenije, kada je propao proces vrbovanja zaštićenog svedoka u procesu za korupciju na najvišem nivou upravo zbog mešanja medija.
Naša zemlja se, nažalost, već suočila sa najtežim iskustvima kada je reč o svedocima saradnicima, jer je jedan od njih, Zoran Vukojević Vuk, nedavno ubijen. Iako je nesporna slabost zakonskog rešenja koje nije predvidelo mere za slučaj izlaska svedoka iz programa zaštite, bilo je moguće primeniti postojeću tehniku da svedok saradnik ne ostane bez zaštite, smatra naš sagovornik. Ističe da bi program zaštite svedoka trebalo da bude fleksibilniji, kao na primer u BiH, u kojoj ima više svedoka saradnika nego u Srbiji.
Na dugoj listi teškoća sa kojima se suočava Republičko tužilaštvo su i afere koje potresaju tu instituciju, kao što su nedavna događanja oko tužilaca Mioljuba Vitorovića i Gordane Čolić. Takvi događaji, po oceni Jovana Krstića, posledice su problema u organizaciji nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala.
– Tužioci su nesamostalni u odlučivanju i podložni su uticaju izvršne vlasti, zbog zastarelog načina organizacije i neodgovarajuće zakonodavne podloge, kao što je striktno monokratsko uređenje, stroga hijerarhija i postojanje zamenika. Afere bi mogle da budu izbegnute ako bi se zakonom smanjila mogućnost spoljnih pritisaka, tako što ne bi postojali zamenici, već bi svi bili tužioci na raznim nivoima. Ukidanjem funkcije zamenika bio bi povećan integritet i samostalnost tužilaca. To je uprošćena vizija promena koja bi tužilaštvo pretvorila u advokaturu države – kaže naš sagovornik.
Tužilac i javno mnjenje
Reforma pravosuđa, po mišljenju Jovana Krstića, treba da ide u pravcu stvaranja jake institucije državnog tužioca koja bi imala pod sobom krivičnu, civilnu, upravnu i privrednu materiju kako bi se što bolje štitio javni interes. Potrebno je prevazići dogmatsku svest rukovodilaca u pravosuđu koja seže u prošlost kada se razmišljalo po drugačijem konceptu.
– U postupcima izbora tužilaca nema dovoljno transparentnosti. Republičko tužilaštvo nije imalo zakonsku mogućnost da utiče na produženje mandata Mioljubu Vitoroviću. Takozvano diskreciono pravo, koje je pominjano u vezi sa tim, u zakonu ne postoji, već zakon nalaže da specijalni tužilac autonomno odlučuje o svom timu. Smatram da tužilac treba uvek da ima u vidu javno mnjenje. To nije predviđeno zakonom, ali predstavlja tekovinu demokratije i civilizacije – ističe tužilac Krstić.
Dorotea Čarnić
[objavljeno: 14.07.2006.]
