Izvor: Blic, 15.Jun.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svedoci po meri Miloševića
Svedoci po meri Miloševića
BEOGRAD - Nastupom svedoka u procesu protiv Slobodana Miloševića zasad su, izgleda, najzadovoljniji sam Milošević i njegovi pravni savetnici.
- Haško tužilaštvo ne može da bude zadovoljno svedocima koji se pojavljuju pred sudskim većem. Tužilaštvo nimalo nije zadovoljilo očekivanja i dosad nije uspelo da poentira - kaže za 'Blic' Dragoslav Ognjanović, jedan od pravnih savetnika Slobodana Miloševića.
Predstavnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sudskog dela Tribunala i njihove kolege iz Tužilaštva u svojim izjavama poslednjih nedelja nisu krili drastično suprotstavljene poglede po pitanju uloge i izbora svedoka protiv Miloševića. Najoštriji razgovor vođen je krajem maja u sudnici Tribunala, kada je tužilac Džefri Najs čak upozorio sudsko veće da bi suđenje moglo da propadne. Najs se požalio da zbog skraćenja roka za ispitivanje svedoka po optužnici za Kosovo do 26. jula mora da smanji broj svedoka. Tužilac je priznao da ima problema sa dovođenjem 'insajdera', svedoka iz uskog kruga saradnika Miloševića. S druge strane, sudija Ričard Mej je zamerio Tužilaštvu da traći dragoceno vreme izvođenjem brojnih svedoka s mesta događaja i zanemaruje činjenicu da se proces protiv Miloševića tiče prvenstveno komandne odgovornosti. Naposletku je i Grejem Bluit, zamenik glavnog tužioca, priznao ovih dana tokom gostovanja u Beogradu da svedoci ne ispunjavaju očekivanja, dok je glavni tužilac Karla del Ponte diplomatski izjavila kako je namera Tužilaštva najpre da se utvrdi istina, dok kvalitet svedočenja ostaje na sudijama da procene.
Do sada je protiv Miloševića svedočilo 79 osoba, zaključno sa jučerašnjim danom, od 122 koje Tužilaštvo planira da izvede do 26. jula. Protiv Miloševića je po optužnici za Hrvatsku predviđeno 126, a za BiH čak 566 svedoka.
Prvi svedok optužbe bio je albanski političar Mahmut Bakali, nekadašnji predsednik Pokrajinskog komiteta SKJ za Kosovo. U srpskoj, ali i svetskoj javnosti, posle njegovog svedočenja je preovladalo mišljenje da je Milošević 'nokautirao' Bakalija, a kosovske televizijske stanice prekinule su direktan prenos suđenja. Što se tiče svedočenja drugih Albanaca, tužilac Najs je morao da prizna da je bilo primera da 'ne govore istinu', odnosno da ne žele da govore o 'OVK', dodajući da to ne znači da su lagali i u ostatku iskaza. Što se tiče 'insajdera' prvi je svedočio Nik Peraj (55), bivši oficir VJ. Na suđenju je govorio o sastancima na kojima su donošene odluke o streljanjima i spaljivanju sela, i kako je video tela ljudi ubijenih iz blizine. Najviše pažnje u jugoslovenskog javnosti izazvalo je svedočenje Ratomira Tanića, bivšeg člana Građanskog saveza Srbije i simpatizera Nove demokratije. Tanić je predstavljen kao zaštićeni svedok K-3 od kojeg je Tužilaštvo očekivalo da pokaže kako je funkcionisala 'efektivna kontrola Miloševića nad političkim zvaničnicima koji su sprovodili njegovu politiku na Kosovu, Hrvatskoj i BiH'. Vrednost njegovog svedočenja ostala je pod velikim znakom pitanja, s obzirom na Tanićevu više nego mutnu prošlost - otkriveno je da je u mladosti osuđivan i sumnjičen za nekoliko krivičnih dela. Takođe, svi srpski političari na koje se pozvao za vreme svedočenja rekli su da je Tanić čovek koji sebi pridaje prevelik značaj i koji, kao mali igrač, ne može svedočiti o stvarima zbog kojih je pozvan.
Poslednji udarac Tužilaštvu naneo je zaštićeni svedok K-12, koji je najpre prihvatio da svedoči, a zatim se u sudnici predomislio i odbio da da iskaz. Sudsko veće mu je zapretilo kaznom zbog nepoštovanja suda, ali je K-12 uplašeno i nervozno odvratio da mogu da ga stave i u zatvor, jer ima većih problema od toga. Z. D. - N. J. B. Solana naredio napad
HAG (Beta) - Bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević rekao je juče da nikada pred generalom Klausom Naumanom nije govorio o nameri da uspostavi etničku ravnotežu na Kosovu, a pogotovo ne proterivanjem i ubijanjem Albanaca. Na pitanje ko je naredio bombardovanje zgrade RTS-a kao civilnog cilja, Nauman, bivši šef Vojnog komiteta NATO, odgovorio je da je 'bilo nekih sumnji da je to bio čisto civilni cilj, jer je bio korišćen za komunikaciju'. On je dodao da je odluku o bombardovanju Poslovnog centra 'Ušće' doneo generalni sekretar NATO Havijer Solana. Svedok je rekao da ne zna da su kasetne bombe upotrebljavane u napadima na gradove. Posle Naumana svedočio je Milazim Tači iz sela Broje. On je govorio o navodnom zločinu jugoslovenskih snaga 25. marta 1999. u selu Izbica, u opštini Srbica, odnosno streljanju 157 civila, koje je on preživeo. Sporne optužnice za zločine 'OVK'
BEOGRAD - Zamenik tužioca Haškog tribunala Grejem Bluit izjavio je juče da bi optužnice Tužilaštva mogle obuhvatiti i zločine koje su pripadnici 'OVK' počinili na Kosovu po dolasku Kfora u junu 1999. godine.
- Ukoliko istraga o zločinima 'OVK' posle juna 1999. godine rezultira podizanjem optužnice i suđenjem, sigurno će biti postavljeno pitanje jurisdikcije suda, pošto on po statutu može procesuirati samo zločine počinjene za vreme oružanih sukoba - rekao je Bluit, a prenela agencija Beta.
Bluit se zauzeo i za osnivanje 'posebnog tužilaštva' u Srbiji koje bi bilo zaduženo za ispitivanje zločina koje su građani Srbije počinili u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu.
Milan Paunović, profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, kaže za 'Blic' da je Tribunal nadležan za zločine počinjene od 1991. godine na teritoriji bivše Jugoslavije, što znači i za zločine učinjene posle juna 1999. godine. Paunović smatra da je Tribunal nadležan za zločine koji su pripadnici 'OVK' počinili od njenog osnivanja, kada su delovali kao formacija, pa do danas, 'kada deluju prikriveno'. - Ako je plan Tužilaštva da formalno podigne optužnice protiv članova 'OVK' za zločine počinjene posle juna 1999. godine, pa da ih sud odbije onda je to providna igra i besmislen potez - izričit je Paunović. K. K.
