Izvor: Blic, 16.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svedoci gube pamćenje
Svedoci gube pamćenje
Prošlogodišnja suđenja pripadnicima zemunskog klana u Specijalnom sudu obeležilo je i nekoliko slučajeva neočekivane 'amnezije' svedoka. Da li će i u narednoj seriji pretresa, koji počinju danas, trend zaboravnosti biti nastavljen?
To pitanje nametnulo se otkako je poslednjih nekoliko svedoka na suđenju 'zemuncima' izjavilo da se ne seća događaja o kojima su pozvani da govore, pa čak ni onih u kojima su bili direktni učesnici. Tvrdnja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jednog od njih da ga nije interesovalo ko je na njega pucao i kratki i krajnje neprecizni odgovori drugih na direktna pitanja nisu ostavili ravnodušnim ni Sudsko veće. Najslikovitiji je primer reakcije sudije Marka Kljajevića, koji je Veliboru Ćiroviću, svedoku o ubistvu braće Šljukić, u jednom trenutku rekao da 'priča gluposti'.
'Odakle Vetar duva...'
Ćirović, koji je 27. septembra 2002. godine bio u automobilu sa Šljukićima i jedini preživeo atentat, izjavio je na suđenju 'zemuncima' da nije video napadače. On je, govoreći o događaju, rekao da se ne seća ničega više od 'siluete svetlog automobila iz kojeg je na njih pucano'. U trenutku pucnjave, on je sedeo na zadnjem sedištu 'audija' i tom priliko je ranjen u nogu.
Haiku poezija
Specifično je bilo i svedočenje Petra Jokića, koji je bio prisutan u trenutku ubistva Zorana Uskokovića Skoleta. Jokić je 27. aprila 2000. godine vozio automobil u kojem se nalazio Uskoković.
On je, opisujući događaj, izjavio da je 'po zvuku pretpostavio da pucnji dolaze otpozadi', ali nije mogao da oceni iz kog oružja je pucano na automobil kojim je upravljao, koliko je napadača bilo, kao i da li je auto napadača imao zatamnjena stakla. Iako je bežao automobilom skoro pet kilometara, Jokić nije uspeo da zapamti nijedan detalj, iako ih je automobil s atentatorima sve vreme pratio, uz pucnjavu.
On je, za razliku od Ćirovića, pribegao drugoj taktici - odgovarao je na pitanja kratko i neprecizno. Sudija Kljajević mu je zbog toga u jednom momentu rekao da kaže sve što mu je poznato i da se ne izražava 'haiku poezijom'.
Jokić je, isto kao i Ćirović, ranjen prilikom pucnjave.
Strah ili kriminalna solidarnost
Ovakva svedočenja nisu iznenadila stručnjake koji se slažu u oceni da se uglavnom radi o 'ljudskim i prirodnim reakcijama'.
Jovan Ćirić, viši naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo, smatra da u osnovni takvih iskaza leži strah svedoka.
- Plaše se ljudi. Znaju o čemu se radi i zato izbegavaju da svedoče - smatra Ćirić, s čijim se stavovima slaže i direktor Kriminološkog instituta Dobrivoje Radovanović koji dodaje da je gotovo nemoguće da se svedoci ne sećaju ovakvih događaja.
- U pitanju je navodna amnezija. Znaju da mogu da snose posledice za svoja svedočenja, tako da se ta 'amnezija' može pravdati strahom ili možda i kriminalnom solidarnošću - objašnjava Radovanović.
Advokat Rajko Danilović, koji u više slučajeva pred Specijalnim sudom zastupa oštećene strane, za razliku od svojih kolega misli da nije u pitanju amnezija.
- Toga ima i na običnim suđenjima, a kamoli na suđenjima za organizovani kriminal. Ili je neko izvršio pritisak na svedoke ili su sami odlučili da 'zaborave' i da se nikome ne zameraju, pošto su i oni ljudi iz tog sveta. Mislim da možemo očekivati još ovakvih slučajeva - objašnjava Danilović. M. Prelić
