Izvor: Politika, 31.Okt.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svedoci ćute o vatrenom obračunu
Čačak – Dok su inspektori još tražili i brojali čaure pre neki dan, po čačanskom kafiću „Roksi”, niko od očevidaca obračuna pištoljima nije imao šta da kaže istražnom sudiji.
– Svedoci ćute, niko ništa nije video – kazao Milan Ćurčić, sudija Okružnog suda u Čačku koji je tada dežurao i izašao na uviđaj.
Jednostavna, ali sumorna računica kaže da se broj stanovnika u ovom kraju, zbog depopulacije, ne menja ili možda >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << opada, ali raste brojka ogrešenja o zakon. Okružno tužilaštvo u Čačku i opštinska u Čačku, Gornjem Milanovcu i Lučanima, primila su 2006. godine ukupno 4.817 predmeta, sledeće godine 5.344, a prošle 5.801. U 2007. godini bilo je uhapšeno 145, a lane tačno 200 meštana, i ta statistika neumoljivo svedoči o porastu nasilja nad imovinom, ljudima i pravom.
Od početka veka, na području ove tri opštine dogodila su se čak 32 ubistva. Od mafijaških do nehatnih u lovu, u nekima je motiv bila izneverena ljubav u drugima pohlepa, i policija je u 28 slučajeva utvrdila ko su počinioci, privodeći ih ili sudijama ili na psihijatriju.
Nasilje se uvrežilo i na sportskim priredbama, rušeći predstavu da se ljudi tamo okupljaju radi zabave i igre. Na kraju prošle sedmice (subota, nedelja) čačanska policija napisala je čak pet krivičnih prijavaprotiv fudbalera amaterskih timova, Spartaka iz Trnave i Orlovca iz Mrčajevaca, jer su napali sudiju ili policajca.
Na stadionu Borca kraj Morave zabeležen je i događaj po kome su se Čačani, na žalost, pročuli i preko srpskih granica. Navijači domaćeg kluba, oktobra 2006., opremljeni kapuljačama Kju-kluks-klana, s podignutim desnim dlanom, rekli su šta žele crncu iz Zimbabvea koji je igrao za domaći tim. Čak 26 navijača Borca osuđeno je zbog tog rasističkog čina na zatvorske kazne od šest do 18 meseci, na pretresu koji je imao najveći broj optuženih otkad sud postoji.
Druga boja kože uopšte nije potrebna kao motiv za nasilje, o čemu svedoči događaj sa istog stadiona, zabeležen februara 2004. godine. Tada je jedan navijač nožem udario drugoga, a oba su Srbi, oba Beograđani i oba navijači Partizana.
Sledeći pomenute činjenice zaključuje se da je nasilje postalo deo folklora i običaja našeg vremena, što je i omiljeno mesto sociologaa. Okružno tužilaštvo u Čačku, međutim, ocenjujući kaznenu politiku u prošloj godini, nalazi da je blaga, a „trebalo bi da bude moćno sredstvo u suzbijanju kriminaliteta”.
Biće da je isti problem, koji muči današnje Čačane, proganjao i pretke. Sačuvani su policijski izveštaji načelstva Okruga čačanskog za 1849. godinu, kojima je major Milija Dragićević (načelnik) dvosedmično „učtivo javljao” novosti Popečiteljstvu vnutrenji dela (MUP).
Evo jednog navoda i prilike za procenu da li se narod za 160 godina popravio.
Naime, kmet i seljaci iz Brezove pod Radočelom ubili su 30. oktobra 1849. u jednoj pećini zatvorske begunce iz Karanovca, Đorđa Milovanovića i Miladina Popovića. Načelnik javlja da su bili „veliki prestupnici”. Đorđe je ubio kočijaša u Pretokama a Miladin „posle jedared pretrpljene mrtve šibe, opet se usudio lopovluke činiti”.
Inače, surova telesna kazna za prestupnike, mrtva šiba, sastojala se u prolasku osuđenog kroz špalir momaka koji su ga udarali štapovima po leđima. Ukinuta je 1859. godine i zamenjena robijom.
G. Otašević
[objavljeno: 01/11/2009]
