Izvor: Politika, 07.Jun.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve više predmeta zbog korupcije
Zvaničnih podataka o tome koja je profesija „najzastupljenija” u izvršenju koruptivnih krivičnih dela – nema, isto kao i što ne postoji statistika koja bi pokazala najčešći način izvršenja ovih dela
Istražni postupak protiv Dragana Džajića, Vladimira Cvetkovića i Miloša Marinkovića, nekadašnjih rukovodilaca Fudbalskog kluba Crvene zvezda, jedan je od 239 koliko je tokom prošle godine zbog zloupotrebe službenog položaja pokrenuto u beogradskom Okružnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sudu. Statistika ovog suda kaže i da su bivši funkcioneri kluba iz Ljutice Bogdana samo trojica od ukupno 595 lica osumnjičenih za zloupotrebu službenog položaja.
Ovo krivično delo, prema rečima Ivane Ramić, portparola Okružnog suda u Beogradu, najčešće je među takozvanim koruptivnim krivičnim delima.
– Krivični zakonik obuhvata grupu krivičnih dela koja se zajedničkim imenom nazivaju krivična dela protiv službene dužnosti. U nju spadaju krivična dela zloupotrebe službenog položaja, kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca ili njegovog zamenika, primanje i davanje mita, protivzakonito posredovanje i pronevera. Za neka od ovih dela nadležan je opštinski, dok se zbog drugih, postupci vode pred nadležnim okružnim sudom – objašnjava Ivana Ramić, portparol Okružnog suda u Beogradu.
Zvaničnih podataka o tome koja je profesija „najzastupljenija” u izvršenju koruptivnih krivičnih dela – nema, isto kao i što ne postoji statistika koja bi pokazala najčešći način izvršenja ovih dela. Pomenutim krivičnim delima štiti se službena dužnost u državnoj upravi i to u najširem smislu te reči.
– Krivično delo zloupotrebe službenog položaja postoji kada neko iskoristi položaj na kom se nalazi, prekorači njegove granice ili službenu dužnost obavlja kako bi sebi ili nekom drugom pribavio imovinsku korist – navodi Ramićeva.
Nešto drugačije zakon definiše krivično delo primanja mita. Smatra se da je lice počinilo ovo krivično delo kada je zahtevalo poklon ili neku drugu korist kako bi uradio ono što nije dozvoljeno ili, pak, „preskočio” ono što je prema zakonu trebalo. Zahtevanje, primanje ili obećanje poklona može da se vrši i posredno, odnosno preko drugog lica. U ovom slučaju, „drugo lice” tretira se kao posrednik u davanju mita.
Poklon koji se pominje u zakonskim odredbama može da bude svaka pokretna (na primer novac) ili nepokretna stvar (na primer automobil), imovinska ili neimovinska korist, pri čemu njena vrednost nije od značaja.
– Protivzakonito posredovanje je delo koje ima sličnosti sa podmićivanjem. Izricanje kazni za ovo, kao i za druga „koruptivna dela”, ima za cilj suzbijanje korupcije. Radnja izvršenja ovog dela sastoji se u primanju nagrade ili druge koristi u cilju posredovanja da se izvrši ili ne izvrši neka službena radnja. Treba naglasiti da u ovim slučajevima nije neophodno da do posredovanja i dođe. Dovoljno je da lice primi nagradu kako bi korišćenjem svog službenog ili društvenog položaja posredovalo u izvršenju neke radnje. Za krivično delo nezakonitog posredovanja propisana je kazna zatvora do tri godine. Teži oblik ovog krivičnog dela postoji ukoliko se i za samo posredovanje primi nagrada ili druga korist, i u ovom slučaju može da se izrekne kazna zatvora u trajanju od jedne do osam godina – kaže Ramićeva.
U grupu pomenutih krivičnih dela spada i kršenje zakona od strane sudije. Da bi se smatralo da je sudija, porotnik, tužilac ili njegov zamenik, u toku postupka doneo nezakonit akt ili na drugi način prekršio zakon, kod pomenutih nosilaca pravosudne funkcije treba da postoji namera i umišljaj. Za ovo delo zakon propisuje kaznu od jedne do osam godina.
Sa mnogih strana, sudovima je zamerano da sporo postupaju u predmetima sa koruptivnim elementima. U beogradskom sudu navode da postoje realni razlozi zbog čega je tako.
– Generalno govoreći, sudije prvostepenog krivičnog odeljenja imaju veliki broj predmeta u radu. Na primer, tokom maja ove godine, sudije ovog odeljenja imale su u radu 125 predmeta, od kojih je, prosečno, završeno 9,2. Napomenula bih da, prema merilima za ocenu minimuma uspešnosti sudijske dužnosti u prvostepenom odeljenju Okružnog suda, sudija treba da završi četiri predmeta. Naše sudije, znači, završavaju duplo više. Oko petina predmeta je pritvorska i po njima, po zakonu, moramo da postupamo sa naročitom hitnošću. Istovremeno, tokom prethodne godine naš rad prekidale su česte dojave o podmetnutim bombama. Zbog lažnih dojava, kada bi se sabrala vremena evakuacije, izgubljeno je 29 radnih dana – navodi Ramićeva.
Prema njenim rečima, većina predmeta u ovom sudu je sa velikim brojem okrivljenih, sa više krivičnih dela za koje je propisana stroža zatvorska kazna, većim brojem branilaca. Predmeti u vezi sa zloupotrebom službenog položaja, ističe Ramićeva, po pravilu su veoma složeni, često sa većim brojem okrivljenih i više krivičnih dela koji se promatraju kroz duži vremenski period.
– U ovim predmetima najčešće je izuzetno obimna finansijska dokumentacija, a neophodna su i veštačenja i saslušanje brojnih svedoka. U situacijama kada je optužnica potkrepljena dokazima i kada su oni pravilno „fiksirani” sud postupa efikasno i predmet može da se završi relativno brzo – navodi Ramićeva.
Miroslava Derikonjić
[objavljeno: 07/06/2009]
