Izvor: Blic, 24.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve veće odštete za strah
Sve veće odštete za strah
Građanima koji tuže državu i traže odštetu zbog torture, maltretiranja ili drugog kršenja njihovih prava, domaći sudovi u poslednje vreme dodeljuju veće novčane odštete nego ranije. Ali, i dalje ne postoji ujednačen stav našeg pravosuđa koliko treba da iznosi odšteta, pa sve zavisi od slobodnog sudijskog uverenja. Sudije u Vojvodini dosuđuju, zasad, najveće novčane iznose - kaže za 'Blic' Veroljub Đukić, advokat Fonda za humanitarno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pravo, koji zastupa građane koji od države traže odštetu i naknadu štete po raznim osnovama.
Prva grupa građana koji od Srbije traže odštetu jesu prisilno mobilisane izbeglice. Njih je, objašnjava Đukić, srpska policija tokom rata u Hrvatskoj hapsila u Srbiji, sprovodila do granice, a zatim su bili smešteni u centru za obuku Arkanovih 'Tigrova' u Erdutu. Fond za humanitarno pravo i građani podneli su po ovom osnovu 110 tužbi za ukupno 704 prisilno mobilisane osobe. U 64 slučaja radi se o ljudima koji su poginuli na ratištu i tužbe su podneli njihovi rođaci, a 645 izbeglih lično je tužilo Srbiju. U početku, domaće pravosuđe smatralo je, objašnjava Đukić, da je naša država odgovorna samo za posledice koje su nastale do granice sa Hrvatskom. Ali, na inicijativu FHP, Vrhovni sud Srbije je promenio stav u junu 2001. godine i od tada sudovi donose presude u korist prisilno mobilisanih izbeglica i njihovih rođaka.
- Pravosnažno su okončana 24 slučaja i novac im je već isplaćen. Kao naknadu štete za prisilno mobilisane koji su preživeli tražimo 400.000 dinara. Sudovi su ranije dosuđivali najčešće od 10.000 do 50.000 dinara. U poslednje vreme iznosi su malo veći, pa imamo ljude kojima je dosuđena odšteta od 100.000 dinara - kaže Đukić.
Druga grupa koja tužbama zahteva nadoknadu štete od države jesu 'otporaši' koje je policija nezakonito hapsila. Najviše takvih događaja bilo je u septembru 2000. godine, a posle promene vlasti nije zabeležen nijedan slučaj. FHP i 88 'otporaša' podneli su 62 tužbe, većina je već okončana, a odštete su isplaćene.
- Policija je često pred izbore sprovodila 'otporaše' sa lisicama kroz grad, uzimala im nezakonito otiske prstiju i otvarala dosijee. U policijskim stanicama oni su zadržavani i do 12 sati, nazivali su ih teroristima, neki su bili maltretirani, a policajci u Smederevu su, na primer, terali mladiće da jedu nalepnice 'Otpora'. Zbog toga su 'otporaši', naročito u malim sredinama, od strane okoline tretirani kao svojevrsni kriminalci. Odštetni zahtevi zavise od konkretnih slučajeva, jer su neki privođeni samo jednom, a drugi na desetine puta. U proseku tražili smo oko 100.000 dinara, a sudije su dosuđivale 10.000. Kasnije su se iznosi povećavali, a u jednom slučaju u Bečeju 'otporaš' je dobio odštetu od 250.000 dinara - objašnjava Đukić.
Osim toga, FHP je na teritoriji Srbije i Crne Gore, uključujući i Kosovo, podneo 97 krivičnih prijava zbog torture i diskriminacije od strane državnih organa. Uglavnom se, objašnjava Đukić, radi o maltretiranju koje je sprovodila policija.
- Tamna brojka je mnogo veća, jer se većina maltretiranih građana plaši da sudski goni policiju. Kada se neko odluči da podnese krivičnu prijavu zbog maltretiranja, policija podnosi prijave za remećenje javnog reda i mira koje se procesuiraju mnogo brže. Javno tužilaštvo obično odbija prijave građana protiv policije ili ne odgovara na njih godinama i tako onemogućava žrtve da same nastave gonjenje. A kad dođe do suđenja, kazne su toliko male i neprikladne da nemaju smisla - kaže Đukić. Z. Dojić Naknada za smrt - 300.000
Kada je reč o prisilno mobilisanoj osobi koja je poginula ili nestala u ratu, rodbina i FHP traže pola miliona dinara. Sudije obično deci daju nešto veću odštetu, a imali smo nedavno slučaj da je dosuđen iznos od 300.000 dinara. To nije dovoljno, jer su ljudi nezakonito mobilisani, pretrpeli su torturu i maltretiranje, a neki su i umrli. Ništa ne može da nadoknadi smrt voljene osobe, ali ta odšteta treba da pomogne njima i njihovim rođacima da bar malo ublaže nastalu nesreću. Osim toga, ove presude su svojevrsno priznanje da je naša država odgovorna za njihovo stradanje - kaže Veroljub Đukić, advokat Fonda za humanitarno pravo.
