Izvor: Blic, 07.Mar.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki drugi osuđenik narkoman
Beograd - Od oko 11.000 osuđenih i pritvorenih lica, koliko trenutno boravi u srpskim zatvorima, 4.495 su registrovani narkomani, a među njima je i 32 maloletnika. Ovaj podatak iz poslednjeg izveštaja Uprave za izvršenje krivičnih sankciji još alarmatnijim čini procena da je broj zavisnika od droge, kao i onih koji su jednom ili više puta probali narkotike, veći nego što se navodi u zvaničnim statistikama.
– Zvanični podaci o broju narkomanskih zavisnika, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se utvrđuju na osnovu neposrednih dokaza ili izjava samih osuđenika, zaista su manji od realnih. Dobar deo zatvorenika krije svoje bolesti zavisnosti, naročito ako su u početnoj fazi, pa je praktično nemoguće evidentirati tačnu cifru. Indikativan je i podatak da je u 2009. godini registrovano 2.097 obolelih od hepatitisa C. Postoji bojazan da i ovakvim slučajevima postoji „tamna brojka". Mnogi osuđeni i ne znaju da imaju ovu bolest, koja je najzastupljenija kod populacije intravenskih narkomana, jer se prenosi iglom – objašnjava za „Blic nedelje" Damir Joka, upravnik Centra za obuku zaposlenih u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.
Na pitanje koji je deo zatvorske populacije posebno sklon narkomaniji, Joka odgovara da se stanje iza rešetaka praktično ne razlikuje od onog izvan zatvorskih zidina.
– Najugroženija kategorija su mladi do 30 godina. Tačan podatak nemamo, ali je realna procena da u ovom uzrastu postoji preko 60 odsto lica lišenih slobode koja su probala drogu ili su već aktivni zavisnici. Ovaj broj s godinama starosti opada –navodi Joka.
Oduzeto oružje i droga
2008. 2009.
Hladno oružje i opasno oruđe 446 kom. 548 kom.
Opojne droge tipa heroina, kokaina 194 g 209 g
Opojne droge tipa marihuane i hašiša 127 g 419 g
Mobilni telefoni 1.398 kom. 1109 kom.
Drogu najčešće unose osuđenici, a, nažalost, neretko im u tome pomažu i porodice. Bilo je slučajeva da su i zaposleni u zatvorima učestvovali u unošenju droge ili drugih nedozvoljenih stvari. Zbog toga je u poslednje dve godine 12 zaposlenih dobilo otkaz, a protiv petorice je pokrenut i krivični postupak.
U potrazi za drogom, kao i drugim nedozvoljenim sredstvima, zatvorske vlasti su prošle godine izvršile blizu 9.000 pretresa, što je gotovo trostruko više nego u 2008.
– Ulažemo maksimalne napore da se, pre svega, spreči unošenje droge, ali, nažalost, ne uspevamo uvek. Poseban problem su nam rodbina i prijatelji zatvorenika koji doturaju drogu. Takvim činom oni samo prave veće zlo. Najbolji primer je nedavni slučaj iz Kazneno-popravnog zavoda u Nišu, gde je osuđenik umro od prekomerne doze narkotika. Dan ranije isti osuđenik je imao posetu i sa svojom suprugom je bez nadzora proveo tri sata. Nije dokazano ali se pretpostavlja da je na taj način došao do droge – ističe Joka.
Suočena s narastajućim zlom, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija je pre tri godine počela da sprovodi i projekat „Odeljenje bez droge". Odeljenja za dobrovoljno odvikavanje od droge bila su otvorena u nekoliko srpskih zatvora i od ovog projekta se dosta očekivalo.
– Projekat je pokazao dobre rezultate, ali je nažalost u ovom trenutku praktično prekinut jer su zbog priliva izuzetno velikog broja lica lišenih slobode ti kapaciteti iskorišćeni za smeštaj – navodi Joka.
Pet do sedam osuđenika umre od droge
Prošle godine u srpskim zatvorima je umrlo 57 osoba, ali nema preciznog podatku koliko je njih bilo žrtva droge.
– U slučajevima kada osuđenik ili pritvorenik umre u zatvoru, najpre se obdukcijom proverava da li je smrt nasilna kako bi se otkrili eventualni počinioci krivičnog dela. Ukoliko nema tragova nasilja, ne vrše se uvek toksikološke analize. Prema našoj proceni, godišnje od pet do sedam lica umre od posledica narkomanije – kaže Damir Joka.
.jpg)
