Izvor: Večernje novosti, 13.Avg.2013, 23:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svaki četvrti učenik žrtva vršnjačkog nasilja

VRŠNJAČKO nasilje je ozbiljan problem koji postoji u svakoj zemlji, a Srbija, nažalost, nije izuzetak. Praktično svakog dana neko dete je žrtva maltretiranja njegovih školskih drugara, a takav stres, upozoravaju stručnjaci, može da ostavi dalekosežne posledice tokom odrastanja. Zbog toga država ulaže velike napore da pruži adekvatnu pomoć ugroženima, ali i da socijalizuje nasilnike. Koliko je situacija alarmantna pokazuje podatak da je čak 65 odsto učenika barem jednom bilo izloženo >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << nekom obliku agresivnog ponašanja.Poslednji u nizu slučajeva vršnjačkog nasilja je pre nekoliko dana zabeležen u Boru, kada je grupa roditelja dece uzrasta od osam do 10 godina, podnela prijavu protiv petnaestogodišnjeg maloletnika i njegovih roditelja zbog zlostavljanja i mučenja. Kako se sumnja, stariji dečak je u prethodnih godinu dana tukao i maltetirao mlađu decu. Sve je povremeno snimao mobilnim telefonom i decu ucenjivao da će, ukoliko ga ne slušaju snimak „okačiti“ na „Jutjub“. Navodno, stariji dečak je imao običaj da mlađe dečake postavi na klupu i tera ih da svi onanišu pred njim. Dok su uplašena deca to radila, nasilnik ih je snimao mobilnim telefonom. One koji bi to odbili brutalno je tukao. Potom ih je, preteći im da ništa ne smeju da kažu roditeljima, plašio i ucenjivao da će video klip postaviti na internet i da će „svi da im se smeju“. Ovaj slučaj odjeknuo je u javnosti zbog ekstremnog oblika zlostavljanja, ali nažalost, deca u Srbiji svakodnevno trpe ili su svedoci, uglavnom blažih oblika, maltretiranja.- Istraživanja pokazuju da je 65 odsto učenika barem jednom bilo izloženo nekom obliku agresivnog ponašanja. Istim analizama utvrđeno je da u proseku svaki četvrti đak u toku svog školovanja više puta trpi maltretiranje od „drugara“ iz klupe - podaci su analize UNICEF-a. - Najzastupljeniji oblici nasilnog ponašanja su verbalno nasilje, širenje laži i spletkarenje, pa zatim pretnje i zastrašivanja.PROPUST U KURŠUMLIJI ZAŠTITNIK građana Saša Janković uputio je preporuke Ekonomskoj školi u Kuršumliji, jer je „propuštala da zaštiti svog učenika S. R. od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja kome je bio izložen u dužem vremenskom periodu zbog svoje drugačije seksualne orijentacije i zbog čega je morao da napusti redovno školovanje“. - Škola nije učenika pravilno zaštitila ni kada je prilikom polaganja vanrednog ispita, ponovo pretrpeo nasilje grupe učenika u zgradi škole. Pored obaveze da Ekonomska škola izvrši analizu svog rada, potrebno je i da sprovede postupak utvrđivanja odgovornosti zaposlenih u školi - navodi se u saopštenju.Prema rečima Gordane Medenice, programskog asistenta Jedinice za prevenciju nasilja pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, i fizičko maltretiranje je dosta prisutno i nešto ga više ima među dečacima. Posledice vršnjačkog nasilja mogu biti ozbiljne, pogotovo ako se ne reaguje na vreme. Ona ističe da nisu sva deca ista, pa neka teško podnose i „obično“ zadirkivanje.- Kada su ovakvi problemi u pitanju, teško je dati univerzalan odgovor šta treba da se radi, kako da se pomogne žrtvi ili kako postupati sa nasilnicima i koji je uzrok nasilja. U praksi svaki slučaj se rešava individualno - kaže Medenica. - Reakcije nadležnih zavise pre svega od nivoa nasilja i oblika. Prvi oblik je najblaži i tu spadaju čvrge, štipanje, ruganje i slične stvari koje se rešavaju samostalnom inicijativom vaspitača, odnosno nastavnika. Drugi nivo je ozbiljniji, podrazumeva između ostalog ucenjivanje, seksualno dodirivanje, snimanje, distribuisanje snimaka i slično. Tada se aktiviraju kompletni kapaciteti obrazovne ustanove, pa se u slučaj uključuje čitav tim ljudi. To je takozvana unutrašnja zaštitna mreža.Kada se dogodi nasilje većih razmera i dođe do ozbiljnog povređivanja, bilo fizičkog ili psihičkog, tada se radi o trećem nivou. U tom slučaju reaguje spoljna zaštitna mreža, koju čine timovi za krizne intervencije. Ipak, kako ona ističe, iskustvo sa terena pokazuje da je rad sa porodicama vrlo bitan kako bi se pomoglo žrtvama, ali i rešio problem nasilnika. Medenica ističe da država može dosta toga da uradi i da je već puno realizovano donošenjem zakona, propisa i kreiranjem specijalizovanih timova.- Posebno je značajno uvođenje SOS linije za prijavljivanje nasilja. Taj broj je od osnivanja okrenulo više od 1.000 dece i roditelja. Oni tu mogu da saznaju šta treba da rade i kome da se obrate za pomoć - objašnjava Medenica.Nasilje je prisutno svuda, kaže Medenica - u osnovnim i srednjim stručnim školama, ali i gimnazijama. Nakon što se dogodi nasilje, osnovci lakše zatraže pomoć, dok stariji učenici izbegavaju, pokazuju istraživanja. Kada traže pomoć, srednjoškolci se uglavnom prvo obrate prijateljima, a skoro nikada nastavnicima. Osnovci se prvo obrate roditeljima, pa nastavnicima.

Nastavak na Večernje novosti...