Izvor: Večernje novosti, 20.Dec.2012, 23:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svaka kazna biće naplaćena

RADNA grupa Ministarstva pravde i državne uprave „udara“ poslednji glanc na predlog novog Zakona o prekršajima. Ukoliko poslanici usvoje ovaj tekst, Srbija bi prvi put u svojoj sudskoj istoriji imala registre prekršajnih sankcija i novčanih kazni. Prema rečima vršioca funkcije predsednika Prekršajnog suda u Beogradu Milana Marinovića, ove registre bi vodilo Ministarstvo pravde i državne uprave. - Kada prekršajni sud donese meritornu odluku, uneće u registar podatke o sankcijama koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je izrekao svim okrivljenima - fizičkim licima, pravnim licima, odgovornim licima u njima i preduzetnicima - otkriva Marinović. - U registar se unose generalije, ime i prezime kažnjenog, njegov JMBG... Za pravna lica unose se njihov naziv, sedište i PIB, a za strance broj lične isprave. Upisuje se i pravnosnažna odluka, pravna kvalifikacija prekršaja, zatim vrsta i opis sankcije, na primer novčana kazna od 35.000 dinara i na kraju sud koji je doneo tu odluku.BRIŠU SAMO SUDOVI SVE podatke u registrima moći će da menjaju samo sudovi koji su doneli odluke. - Sud će po službenoj dužnosti brisati sankciju ako kažnjena osoba u roku od četiri godine od dana pravnosnažnosti odluke ne učini novi prekršaj ili krivično delo ili privredni prestup koji sadrže obeležja tog dela - objašnjava Marinović. - Zaštitne mere se brišu kada se izvrše, a ako se ne izvrše, onda kada protekne rok zastarelosti izvršenja koji iznosi takođe četiri godine. Registar novčanih kazni, kako kaže naš sagovornik, uvodi se kako bi naplata novčanih kazni, ali i troškova postupka bili efikasniji. I u ovom slučaju se upisuju lični podaci kažnjenog, visina novčane kazne i troškova, deo koji je platio i koliko je još novca ostalo da plati. - U prekršajnim postupcima sudski troškovi maksimalno iznose 1.200 dinara paušalno, i često se događa da građani plate samo njih zato što nemaju novca za kazne - objašnjava Marinović. - Kao i u registru, ove podatke može da menja samo onaj sud koji je doneo odluku. Suština je da bi u ovim registrima bile upisane prekršajne sankcije i novčane kazne koje su izrekli svi prekršajni sudovi u zemlji. Sada, na primer, građani koji učestvuju na tenderu traže potvrdu da nisu kažnjavani ili da im nije izrečena zaštitna mera, ali mi imamo podatke za samo uže gradsko jezgro. A neko, recimo, može da bude kažnjavan i nekoliko puta u Nišu ili Novom Sadu. Kada se registri budu formirali, država će, napokon, moći da zna i koliko joj građani duguju novca na osnovu izrečenih pravnosnažnih presuda i koliki je procenat naplate. Pored toga, ideja je i da se utiče na svest i moral građana koji su novčano kažnjeni u prekršajnom sudu. - Predložili smo i, kako bismo osigurali redovno plaćanje kazni, da se onima koji to nisu uradili ne dozvoli, recimo, registracija motornih vozila ili njeno produženje. Ili izdavanje i produženje vozačke dozvole, učestvovanje na tenderu - kaže Marinović. KAKO DO NAPLATE * AKO je, recimo, neko kažnjen sa 100.000 dinara, on može ovu kaznu da zameni zatvorskom, ali samo do 60 dana. * OSTALIH, recimo, 40.000 dinara, sud ne može sam da prinudno naplati, već mora da pokreće postupak pred Prvim osnovnim sudom koji je nadležan za Beograd.

Nastavak na Večernje novosti...