Izvor: Politika, 11.Maj.2008, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Švajcarska „žmurila” na Subotića?
Nije bilo zakonskog osnova da Stanko Subotić ne bude uhapšen u Ženevi, ukoliko je tamošnjim vlastima bio poznat njegov identitet
Jedan od najbogatijih ljudi u jugoistočnoj Evropi, Stanko Subotić Cane (49), koji u Rusiji čeka odluku povodom zahteva Srbije za ekstradicijom, mogao je da bude uhapšen i u Švajcarskoj. Kako objašnjava dr Milan Škulić, profesor krivičnog procesnog prava, nije postojao nijedan zakonski razlog da švajcarske vlasti ne uhapse Subotića, po >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poternici Srbije, gde je optužen za šverc duvana.
– Kada je za nekim licem raspisana takozvana crvena Interpolova poternica, onda je svaka država, na čijoj se teritoriji to lice nađe, dužna da ga uhapsi i da o tome obavesti državu koja je poternicu raspisala. To znači da je i Švajcarska, koja je član Interpola, bila dužna da postupi tako, a čak i države koje nisu članice Interpola vrlo često imaju ugovore sa Interpolom i poštuju poternice – objašnjava profesor Škulić.
Drugo je pitanje zbog čega tako nije i učinjeno. Švajcarske vlasti mogle bi da kažu da nisu bile sigurne da se Subotić nalazi baš na njihovoj teritoriji, čak iako je to, po nekim informacijama, bilo očigledno. Moguće je da je on boravio u toj zemlji pod lažnim imenom, pa formalno vlastima nije bio poznat njegov pravi identitet, a možda su Švajcarci jednostavno zažmurili na Subotića.
Čak i da je bio uhapšen u Švajcarskoj, ističe naš sagovornik, još ne znači da bi Subotić sigurno bio izručen Srbiji. Država koja uhapsi lice sa poternice sprovodi postupak u kome utvrđuje da li je reč baš o toj osobi koja se traži i da li ima dovoljno dokaza da je počinila delo za koje je optužena. Proverava se i to da li to lice ima pravo azila, da li je izbeglica ili je progonjen ili ga država traži zbog ideologije ili rase. Prema zakonskoj proceduri, sud nadležne države donosi odluku da li su ispunjeni uslovi za ekstradiciju. Zatim ministar pravde donosi odluku kojom odobrava ili ne odobrava ekstradiciju. Tako ekstradicija, iako je većim delom u sudskoj nadležnosti, konačno ipak spada u pravno-političke odluke, gde konačan odgovor ne mora uvek da bude pozitivan.
Podsećamo, Subotić je uhapšen na moskovskom aerodromu „Šeremetjevo”, 28. aprila, kada je nameravao da otputuje u Ženevu. On je iz Švajcarske doputovao u Rusiju 8. aprila. U Švajcarskoj je imao mesto prebivališta, a u toj zemlji je lociran kada je zatražio vizu za ulazak u Rusku Federaciju, nakon što je godinu dana na snazi bila poternica za njim. Od dana kada je kročio u ovu zemlju bio je pod prismotrom ruske policije, a od dana hapšenja traje borba njegovih advokata da spreče ekstradiciju i izdejstvuju da sud u Beogradu prihvati da za 700.000 evra jemstva Subotiću odobri da se brani sa slobode.
Naša država ima loše iskustvo u vezi sa hapšenjima osumnjičenih za terorizam sa Kosova i Metohije. Agim Čeku je bio uhapšen u Ljubljani u Sloveniji, a Hašim Tači u Mađarskoj, na osnovu naših poternica, ali su te države kasnije, bez zakonskog osnova, odlučile da ne postupe po zahtevu Srbije. Švajcarska važi za uređenu pravnu državu, ali stvari ne funkcionišu baš besprekorno. Pre nekoliko godina, jedan ugledni nemački list, koji se bavi temama o kriminalu, označio je Švajcarsku kao državu koja je u vrhu po pranju novca.
D. Čarnić
[objavljeno: 12/05/2008.]
