Izvor: Politika, 15.Jun.2012, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudski izveštači – krivci ili žrtve
Navodni promašaji u izveštavanju sa suđenja često su namerni i predstavljaju loš spoj takozvanih novinara i onih koji za to imaju interes, ocenio Veran Matić
Sudovi i tužilaštva treba da nađu ravnotežu između interesa tajnosti postupaka i prava javnosti da o tim postupcima bude obaveštena, dok bi novinari – sudski izveštači, trebalo da budu odgovorniji i bolje informisani, ocenili su učesnici okruglog stola koji je organizovao ANEM.
„U Bi-Bi-Siju novinari >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji izveštavaju o sudskim postupcima koriste praktični priručnik od 800 strana, dok kod nas nema dovoljno specijalizovanih sudskih izveštača, niti je određeno ko treba da ih nauči tom poslu”, rekao je advokat Slobodan Kremenjak, zastupnik u velikom broju takozvanih medijskih sporova.
On je ukazao da sudski izveštači i njihovi urednici ne mogu da odgovaraju ukoliko je informacija iz sudskog postupka tačno preneta. Kremenjak je istakao da je u praksi problem kada mediji objave neku poverljivu informaciju, dok se ne postavlja pitanje kako je taj podatak izašao iz institucija.
„Ne bismo smeli da dozvolimo da u zakonodavstvu postoje nejasne odredbe kao što je zabrana komentarisanja nepravosnažnih sudskih presuda, dok o pravosnažnoj presudi može da kaže ko šta hoće. Zašto se autoritet pravosuđa štiti na taj način”, upitao je advokat na skupu kojem su prisustvovali sudije, tužioci i mediji iz čitave Srbije.
O tome kako promeniti sliku u javnosti da „novinari lažu, a sudovi oslobađaju krivice” govorio je i Aleksandar Ivanović, sudija Višeg suda u Beogradu.
„Javnost je zainteresovana za sudske postupke, ali često novinari o tome izveštavaju koristeći informacije koje dobijaju samo od jednog izvora. Pored toga, neki novinari i dalje koriste neodgovarajuće izraze i ne znaju da niko nije nikog ubio, dok se to ne utvrdi pravosnažnom presudom”, ukazao je Ivanović. „Tokom reforme pravosuđa objavljivane su informacije da se pojedine sudije bave prostitucijom i kriminalom, a nije mi poznato da je neko od njih razrešen funkcije zbog tih razloga”, rekao je Ivanović.
Goran Ilić, predsednik Udruženja tužilaca Srbije naveo je kao dobar primer dobrog odnosa tužilaštva i novinara, rad Tužilaštva za ratne zločine Srbije, čija je služba za odnose sa javnošću promenila odnos naše javnosti prema ratnim zločincima.
„Bilo je i suprotnih slučajeva, da su mediji ugrožavali interese postupka. Jedan od njih je emitovao snimak ratnog zločina, što su počinioci shvatili kao najavu hapšenja, zbog čega su neki od njih pobegli. U drugom slučaju, čovek je uhapšen zbog ubistva, a sumnjalo se da je zločin priznao pod torturom. Na pitanje sudije kako je znao detalje ubistva koje nije počinio, on je odgovorio: ’Čitao sam u novinama’.” Glavni i odgovorni urednik televizije B 92 Veran Matić je ocenio da su navodni promašaji u izveštavanju sa suđenja često tendenciozni i namerni i predstavljaju sponu takozvanih novinara i ljudi iz pravosuđa koji plasiranjem tih informacija žele da napreduju. On je rekao da u Srbiji postoji istraživačko i takozvano istražno novinarstvo kojim se bave novinari koji objavljuju materijale dostavljene od izvora koji za to imaju interes.
On je zaključio da je novinarima ugrožena sigurnost zbog rada nekih institucija.
„Zamolio sam direktora policije da ne hapsi utorkom, jer emisija ’Insajder’ ide ponedeljkom i kriminalci za svoja hapšenja okrivljuju novinare, a ne pravosudni sistem. Policija namerno čeka da mi pripremimo javno mnjenje i time postajemo meta kriminalaca”, ocenio je Matić. On je dodao da u Srbiji ima sve manje novinara specijalizovanih za sudska izveštavanja, ali i da nema sudija obučenih za medijske postupke, zbog čega su glavni urednici često „zarobljenici” sudskih postupaka.
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti smatrada u Srbiji postoje listovi kojima ekskluzivne informacije dostavljaju organi vlasti ili pravosuđa. „Očigledno je da postoje listovi koji su privilegovani i koji objavljuju ekskluzivne informacije koje drugima nisu dostupne, do kojih dolaze dobijajući ih od organa vlasti i pravosuđa”, rekao je Šabić.
Poverenik je istakao da je nedopustivo u tradicionalnom društvu, u kojem ne postoji poverenje u institucije zabraniti javnosti da komentariše bilo čiji rad, pa i rad pravosuđa.
Dorotea Čarnić
objavljeno: 16.06.2012
.jpg)
