Izvor: Politika, 20.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudovi nisu bezbedni
Potrebno je zaposliti 300 stražara i nabaviti 566 pištolja, 606 gumenih palica, 607 pari lisica i 301 ručni aparat za detektovanje metala
Da bi bezbednost u srpskim sudovima bila "na nivou" potrebno je zaposliti gotovo tri stotine sudskih stražara, dok je u čak 150 objekata širom Srbije neophodno organizovati sudsku stražu, pokazali su rezultati istraživanja Ministarstva pravde. Tokom ovog istraživanja utvrđeno je i da tri okružna suda u Srbiji, od ukupno 25, nema ni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vrata za otkrivanje metala.
– Ukupno 348 stražara u srpskim sudovima obučeno je da rukuje vatrenim oružjem, dok njih 102 nije prošlo zakonom predviđenu obuku. Pravosudni organi raspolažu sa 95 pištolja, 86 gumenih palica i 73 pari lisica što je, prema proceni rukovodilaca sudova, znatno manje od neophodnog. Zato treba obezbediti još 566 pištolja, 606 gumenih palica i 607 pari lisica. U objektima opštinskih sudova, radi podizanja nivoa njihove bezbednosti treba obezbediti i izvestan broj metaldetektor vrata i 301 ručni aparat za detektovanje metala – navodi se na sajtu Ministarstva pravde.
Stražari sudijama ne veruju
Slična je situacija i u sudovima u Beogradu. Zgrada Palate pravde u Savskoj ulici, u kojoj se nalaze Prvi i Drugi opštinski i Okružni sud, kao i tri tužilaštva, obezbeđena je kontradiverzionim vratima, rendgenom, aparatima za ručno otkrivanje metala, video nadzorom, a sudski stražari međusobno komuniciraju internom radio-vezom i tasterima za alarm u sudnicama. Sudijski kabineti u Prvom i Drugom opštinskom sudu odnedavno su od hodnika i sudnica odvojeni sigurnosnim vratima koje je moguće otvoriti jedino elektronskim sigurnosnim karticama.
– U poslednje vreme u Palati pravde je pojednostavljena komunikacija između sudija, predsednika odeljenja i predsednika sudova – objašnjava za "Politiku" Siniša Važić, predsednik Okružnog suda u Beogradu. – Kada je reč o suđenjima visokog rizika i u situacijama kada je sudijama potrebna pomoć sudske straže i policije, najpre se obaveštava predsednik odeljenja koji potom kontaktira sa predsednikom suda. U hitnim slučajevima ovaj postupak je skraćen na relaciju sudija – predsednik suda.
U skladu sa pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta, prema Važićevim rečima, u sudskoj straži Palate pravde nedavno je zaposleno još 16 ljudi. Doskora su sudije mogle da koriste donji ulaz iz podzemne garaže, a sada u ovu ogromnu zgradu svi ulaze samo na jedan jedini, glavni ulaz.
– U toku je nabavka opreme i uniformi za sudske stražare, a kompletira se i video nadzor spoljašnjeg i unutrašnjeg dela zgrade Palate pravde – naglasio je Važić.
Sudnice u Prvom opštinskom sudu opremljene su alarmima skrivenim ispod sudijskog stola. Međutim, sudska straža, kako nam je rečeno, ne reaguje odmah kada sudija pritisne taster. Stražari najpre pozovu sudije telefonom da provere da li je možda slučajno aktivirao alarm, a tek potom reaguju.
Suđenja "visokog" i "niskog" rizika
Zaposleni u Četvrtom opštinskom sudu su naročito ugroženi jer je taj sud nadležan za izvršenja sudskih presuda, pa se sudije suočavaju sa teškim životnim situacijama ljudi, kao što su prinudno iseljenje iz stana ili naplata duga plenidbom imovine. Nedavno se dogodilo da je nezadovoljna stranka sudskog izvršitelja napala sekirom.
Vrhovni sud Srbije, kao i Treći, Četvrti i Peti opštinski sud su mnogo lošije obezbeđeni nego Palata pravde. Imaju samo kontradiverziona vrata i sudsku stražu. Još je gore stanje u opštinskim sudovima u Obrenovcu, Lazarevcu, Sopotu i Mladenovcu. Sudski stražari u ovim sudovima nisu naoružani, a opremljeni su jedino ručnim aparatima za detektovanje metala od kojih je, prema nezvaničnim informacijama, većina neispravna.
Bezbedan je jedino takozvani Specijalni sud u Ustaničkoj ulici u Beogradu, gde se sudi optuženima za organizovani kriminal i ratne zločine. Međutim, praksa je pokazala da je nezahvalno praviti razliku između suđenja "visokog" i "niskog" rizika jer osećanja ljudi mogu i od najobičnijeg imovinskog spora, gde nema lisica i stražara, napraviti pravu dramu, pa i tragediju. U takvim situacijama najugroženije su sudije, tužioci, advokati, ali i daktilografkinje, kuriri, upisničari i svi zaposleni, kao i stranke. Zato treba postaviti stroga pravila i obezbediti sve sudove, od opštinskih do Vrhovnog, tako da kroz njihova vrata ne može da prođe nikakvo hladno ni vatreno oružje.
--------------------------------------------------------------------------
S noževima u sud
Reporter jednog dnevnog lista je nedavno sa dva velika kuhinjska noža nesmetano ušao u Palatu pravde, a zatim i u Treći i Peti opštinski sud u Beogradu. Uređaji za detektovanje metala na ulazima u zgrade su radili, ali radnici obezbeđenja nisu reagovali. Novinar je tako pokušao i uspeo da dokaže da se u beogradske sudove može ući sa opasnim oružjem.
--------------------------------------------------------------------------
Metkom na sudiju
U sudnici Opštinskog suda u Odžacima, 8. juna ove godine, Ilija Danilov iz sela Deronje ubio je pištoljem sudiju Zorana Cvetanovića i advokata Petra Savanovića. To je bio tragičan epilog desetogodišnjeg imovinskog spora. Imovina je bila i motiv pucnjave u sudnici Osnovnog suda u Baru, pre dve godine, kada je Batrić Đuković ubio sudiju Miloriju Đukić-Pejović.
Miroslava Derikonjić
[objavljeno: 20.08.2007.]
