Izvor: Politika, 15.Mar.2015, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudnice su ogledalo države
Sudska zgrada mora da izgleda tako da građanin oseti poštovanje kada uđe u nju, a samo nekoliko sudova u Srbiji ima izgled koji daje autoritet sudskoj vlasti
Stare drvene stolice, izlizan parket, na prozorima napukla stakla i poneka saksija s cvećem. Iz ormana „kipe” požuteli papiri vezani kanapom, na starim stolovima novi računari, a kafa se kuva u plastičnom kuvalu, obično na podu, blizu štekera.
Tako i danas izgledaju neke sudnice u Srbiji. Sudije i zapisničari >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rade u dve smene jer nema dovoljno mesta za sve u isto vreme.
Građani misle da su u nekoj prolaznoj ili prijemnoj kancelariji i pitaju kad će ići na sud. Ne znaju da su već u sudnici.
Nasuprot ovakvom enterijeru, pravda u Srbiji ponegde ima i ono drugo lice – novo, umiveno, s modernim nameštajem u prostranim sudijskim kancelarijama i najsavremenijom tehnikom u sudnicama, koje liče na komandne sale u nekom svemirskom brodu. Mogu se videti u Ustaničkoj ulici u Beogradu, u zgradi Specijalnog suda, a ima ih i u Nemanjinoj 9, gde rade Apelacioni sud u Beogradu i Vrhovni kasacioni sud.
Najveća sudska zgrada u prestonici, Palata pravde u Savskoj ulici, podseća na socrealizam, isto kao i velike zgrade sudova u Subotici i Novom Sadu, s tim što beogradsku i subotičku palatu pravde „čuva” car Dušan Silni. Njegov spomenik ispred bezličnih sivkastih zgrada donekle uliva autoritet i podseća na zakonodavnu tradiciju Srbije iz 14. veka.
I kada se krene južno od Dunava i Save, tek poneka dobro očuvana stara zgrada odiše tradicijom i liči na mesto gde se utvrđuje istina i deli pravda.
Zgrada Osnovnog i Višeg suda u Valjevu stara je više od dva veka. To je bio prvi sud u ustaničkoj Srbiji, osnovan 1809. godine, a zdanje u Karađorđevoj ulici ima posebno mesto u istoriji srpskog pravosuđa. Sačuvan je njegov autentičan izgled i autoritet koji sud treba da ima.
Mnoge druge zgrade ne ostavljaju naročit utisak na građane, ni spolja ni iznutra. Da nije istaknuta zastava Srbije, niko ne bi ni pomislio da je reč o državnom organu u kome se donose sudbonosne odluke za građane. Možda se nekome čini da to nije mnogo važno. Svakako da kvalitet pravde i stručnost sudija jesu najbitniji, ali i sudske zgrade i sudnice govore mnogo o sudskoj vlasti.
Prekršajni sud u Pančevu već decenijama je „privremeno” smešten u iznajmljenim skučenim prostorijama stare stambene zgrade u centru grada, a sudije rade u dve smene. Sudije u Priboju jedno vreme nisu mogle da izriču kazne jer je u krivičnoj sudnici pao plafon, a radovi na sanaciji su potrajali. Sud u Obrenovcu bio je smešten u montažnim barakama, koje su tamo ostale od neke građevinske firme.
„Sudnice su ogledalo države”, rečeno je u četvrtak u Užicu, gde su ministar pravde Nikola Selaković i direktor Republičke direkcije za imovinu Jovan Vorkapić potpisali ugovor o ustupanju placa na kome će ove godine biti podignute nove zgrade Prekršajnog i Privrednog suda. Dve nove sudske zgrade u Užicu koštaće budžet Republike Srbije oko 200 miliona dinara.
Ministar pravde je najavio da će tokom ove godine početi i gradnja novih zgrada za prekršajne sudove u Pančevu, Požarevcu i Raški.
– Jačanje pravosudne infrastrukture jedan je od glavnih prioriteta Ministarstva pravde. Nastavićemo da radimo i na svim potrebnim sanacijama i adaptacijama postojećih objekata pravosudnih organa. Jer, bolji uslovi rada dovode do veće efikasnosti zaposlenih. Veći broj sudnica dovodi do povećanja broja sudećih dana, a to znači ubrzanje postupaka i manje zaostalih predmeta, što stvara uslove za veću efikasnost celog pravosuđa a građanima bolji pristup pravdi – kaže ministar Nikola Selaković.
Kako izgledaju sudovi u Srbiji, najbolje znaju advokati koji zastupaju građane od Vranja do Subotice.
– Sudska zgrada mora da izgleda tako da građanin oseti poštovanje kada uđe u nju. Zato kada govorimo o vraćanju ugleda pravosuđu, treba prvo da krenemo od forme. Samo pojedine sudske zgrade svojim izgledom šalju građanima poruku o moći države i moći vladavine prava. Takve su zgrade, na primer, u Kragujevcu, Mionici i Valjevu, ali najveći broj zgrada sudova u Srbiji podseća na vreme socrealizma i titoizma. Tipični primeri su Palata pravde u Beogradu i sud u Kruševcu, koji više liče na nekakav centralni komitet, bioskopsku dvoranu i radničku menzu, nego na sud – kaže Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije.
Podseća da su neki sudovi radili i u udžericama i barakama.
Advokati u Negotinu svojevremeno su predložili da dobrovoljnim prilozima opreme tamošnji sud, da nabave kamere i kompjutere kako bi sa suđenja imali tonske i video zapise, kakve i dalje ima samo Specijalni sud.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 15.03.2015.
