Izvor: B92, 17.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suđenje "zemuncima"
(Fonet)
Beograd -- Danas je nastavljeno suđenje članovima zemunskog klana, Aleksandar Simović odbacio je navode optužnice za ubistva i više napada.
Optuženi član kriminalnog zemunskog klana Aleksandar Simović, koji je već osuđen na 35 godina zatvora za ubistvo premijera Đinđića, odlučio je da iznese odbranu na suđenju zemunskom klanu. Simović se pred većem Specijalnog suda branio uglavnom posrednim saznanjima, malo govoreći o onome za šta je optužen. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Većina Simovićevih saznanja, kako je sam rekao, potiču iz priča Dušana Spasojevića.
Simović je odbacio navode optužnice, koja ga tereti za učešće u 12 ubistava, tri otmice i napad na preduzeće Difens roud. Članovi te grupe optuženi su za 15 ubistava, tri otmice i napade na preduzeće Difens roud i sedište Demokratske stranke Srbije u Beogradu.
"Ubistva i dela koja mi se optužnicom stavljaju na teret su notorne laži, a 90 odsto ljudi sa optužnice i ne poznajem. Nisam se udruživao u bandu s Dušanom Spasojevićem", rekao je Simović.
Optuženi je rekao da je poznavao Spasojevića od 1996. i da je njemu prodavao kradene automobile i kasnije s njim davao novac pod kamatu.
Vođa grupe, bivši pukovnik Državne bezbednosti Milorad Ulemek, osuđen je 23. maja pred istim sudom, Posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu, na 40 godina zatvora zbog ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića.
Simović je dodao da je poznavao i bivšeg pukovnika Državne bezbednosti Srbije Milorada Ulemeka. "Nikada nisam čuo da je Ulemek radio s drogom, Spasojević mi je pričao da je Ulemek human čovek, koji je pomagao nezbrinutoj deci i plaćao bolesnim ljudima operacije i finansirao gradnju crkava u Srbiji", rekao je on.
Optuženi je naveo da se posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, 12. marta 2003, krio sa bratom po vikendicama u okolini Beograda, a da su zatim otišli do reke Drine, koju su preplivali, i potom se prebacili u Italiju i Južnu Ameriku.
"Koristio sam srpski pasoš, imao sam italijansku vizu, a u Južnoj Americi sam boravio u Argentini i Čileu. Brat i ja smo hteli da se ubijemo, ali su nas od toga odvratile misli o porodici. Vratio sam se u Beograd u drugoj polovini avgusta 2006. godine u stan u kojem sam uhapšen", rekao je Simović.
Prema njegovim rečima, Spasojević mu je pričao da se obogatio sa Ljubišom Buhom na švercu cigatera, zajedno sa "Peconijem, Ekremom Lukom i Limunom, a da su drugu grupu švercera cigareta činili Milorad Dodik, (Borislav) Mikelić i Zoran Đinđić".
Optuženi je rekao i da je "Šćekić iz crnogorskog DB-a dao crnogorske lične karte" Buhi i Spasojeviću, a da je Buhi dao i "dozvolu za pištolj kojim je on ubio Zorana Petrovića Šempu".
Simović je rekao da je Dušan Spasojević davao deo zarade od prodaje jestivog ulja tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Dušanu Mihajloviću.
On je rekao da mu je Spasojević pričao da je "od Mihajlovića kupovao jestivo ulje iz robnih rezervi" po sniženim cenama, a da je na račun Mihajlovićevih firmi uplaćivao državnu cenu.
"Spasojević je Mihajloviću na ruke odnosio razliku u ceni koju je određivao Mihajlović", rekao je Simović.
Simović je rekao i da je sa Spasojevićem 2001. godine bio u Parizu "kako bi upoznali znamenitosti grada" i da su posetili i Kulturni centar Srbije, a da je falsifikovani pasoš koristio jer nije služio vojni rok, kao i da su bili u Barseloni, gde su posetili muzeje, a da im je krajnji cilj bila Marbelja.
Optuženi je rekao da je krajem 2002, po nalogu Spasojevića, sa svojim bratom Milošem Simovićem, koji je u bekstvu, u kuću šefa Spasojevićevog obezbeđenja Zorana Vukojevića odneo 3,7 miliona evra.
On je rekao da je tada gledao kasete na kojima se vide Čedomir Jovanović, pored bazena zdanja u Šilerovoj, i Ljubiša Buha, Dragoljub Marković i "čovek sličan" Vladimiru Popoviću. Dodao je da je Spasojević naložio da te kasete budu sakrivene, jer su na njima važni ljudi.
Optuženi je naveo i da mu je Spasojević 2001. godine "pokazao plavo-belu knjigu sa spiskom preduzeća za privatizaciju", koju je navodno Spasojeviću poslao premijer Srbije Zoran Đinđić preko Čedomira Jovanovića i da je "po Srbiji vozio Spasojevićeve prijatelje iz Grčke da razgledaju te firme".
Simović je rekao i da su suvlasnici firme Difens roud Ljubiše Buhe bili i Vladimir Popović i Goran Vesić, "ali ne u papirima", i dodao da mu je Spasojević pričao da su Buha i Popović "na Kipru podelili 100 miliona evra".
Simović je izjavio da je šef te grupe Dušan Spasojević imao "legalan hrvatski pasoš", izdat u ambasadi Hrvatske u Beogradu.
"Spasojević je hrvatski pasoš dobio na preporuku Čedomira Jovanovića, taj pasoš i danas krijem, a na mestu na kojem sam ga sakrio, izgrađena je garaža", rekao je Simović u nastavku suđenja.
On je rekao i da je bio prisutan kada je Spasojević 2001. Čedomiru Jovanoviću dao sportsku torbu sa, kako mu je Spasojević kasnije rekao, 1,5 miliona nemačkih maraka.
Spasojević mu je navodno rekao da je novac dao Jovanoviću pošto je pušten iz pritvora, u kojem je bio zbog sumnje da je učestvovao u otmici biznismena Miroslava Miškovića.
Simović je naveo i da je krajem 2002. godine sa bratom Milošem, po Spasojevićevom nalogu, zakopao "četiri velike torbe u kojima je bilo 22 miliona evra" u šumi pored autoputa Beograd-Zagreb.
"Pretrnuo sam kada sam video koliko ima novca u torbama krmačama. Nisam mogao da spavam sedam dana i rekao sam Spasojeviću da ne mogu da izdržim toliki teret, pa smo novac otkopali, a Dušan je rekao da 3,7 miliona evra odnesemo kod Zorana Vukojevića, a ostatak je dao Dejanu Milenkovću Bagziju", rekao je Simović.
Optuženi je rekao da je Milenković 10 miliona evra držao kod sebe, a da je ostatak "dao prijateljima na čuvanje", kao i da je iz svakog svežnja novčanica Milenković uzeo po jednu, čime je Spasojevića oštetio za oko 100.000 evra.
Optuženi je naveo i da je Đinđićev telohranitelj Milan Veruović sredinom prethodne decenije imao manju grupu dilera koji su rasturali drogu za njega i da je "reketirao vlasnike tezgi na beogradskom buvljaku s 10 do 20 maraka po tezgi".
On je rekao i da je Veruović bio kum jednog od vođa crnogorskog podzemlja Vladimira Jovanovića Japanca, koji ga je štitio. "Kada je Srđan Ljujić izašao iz zatvora, nastala je gužva i Veruović se požalio svom kumu. Možda bi u tome trebalo tražiti motive za ubistvo Ljujića", rekao je Simović, i dodao da Spasojević "nikada nije imao veze s buvljakom niti s Ljujićem".
Simović je rekao i da su svedoka-saradnika Dejana Milenkovića posle ubistva Đinđića u inostranstvo "prebacili i tamo krili Predrag Ranković i Milan Narančić", za koje je rekao da su bili pripadnici Buhine grupe.
Simović je optužio svedoka-saradnika Miladina Suvajdžića za više ubistava, dok je sam Simović optužen da je brutalno mučio i ubio svedoka-saradnika Zorana Vukojevića sredinom 2006.
Šefovi zemunskog klana Dušan Spasojević i Mile Luković ubijeni su u martu 2003. tokom policijske akcije Sablja jer su, kako je tada saopšteno, pružali otpor policiji pri pokušaju hapšenja u selu Meljak kod Beograda.
Optuženo je 29 članova zemunskog klana, a u bekstvu su Vladimir Milisavljević, Sretko Kalinić, Milan Jurišić, Ninoslav Konstantinović i Miloš Simović.
Za ubistvo Đinđića na po 35 godina zatvora osuđeni su članovi klana Aleksandar Simović, Milisavljević, Konstantinović i Kalinić, a Krsmanović, Miloš Simović i Jurišić osuđeni su na po 30 godina zatvora.
Ulemek je osuđen i na 40 godina za ubistvo bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića, na 40 godina za pokušaj ubistva lidera Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića i na 15 godina za ubistvo četiri funkcionera SPO-a na Ibarskoj magistrali.
LDP: Nastavak kampanje protiv bivše vlade
Liberalno-demokratska partija saopštila je danas da je svedočenje optuženog člana zemunskog klana Aleksandra Simovića još jedan pokušaj da se kompromituje prva demokratska Vlada Srbije i spreči otkrivanje pozadine ubistva premijera Zorana Đinđića.
"Današnje izlaganje logičan je nastavak kampanje rušenja Specijalnog suda i procesa koji se vode pred njim, kampanje koja traje od izbora Vlade Vojislava Koštunice 2004. godine", navodi ta stranka u saopštenju.
To je, kako LDP navodi, sledeći korak u nastojanju da se spreči otkrivanje istine o događajima koji su prethodili ubistvu prvog demokratskog premijera Zorana Đinđića i spreči istraga o političkoj pozadini ubistva.
"Insistiramo na utvrđivanju političke pozadine ubistva premijera Zorana Đinđića, posle čega će biti jasnija današnja politička i društvena slika Srbije, ali i odgovornost Vojislava Koštunice i ljudi oko njega koji su je kreirali", dodaje se u saopstenju.
