Izvor: Blic, 25.Jul.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suđenje stečajnoj mafiji na dugom štapu
Epilog glavnog pretresa koji je otvoren pre tri i po godine protiv 33 pripadnika takozvane stečajne mafije toliko je daleko, da će ovo suđenje, po svoj prilici, dužinom trajanja nadmašiti sve postupke koje je Specijalni sud poveo od svog osnivanja do sada.
Uz impozantan broj optuženih, maratonsku stazu procesa trasirale su brojne i obimne optužnice, na desetine veštačenja (od kojih su neka još na dopuni), promene u sudskom veću posle reizbora u pravosuđu, ali i zakonska >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rešenja koje je odbrana iskoristila da suđenje, praktično, vrati na početak.
Prva, osnovna optužnica iz oktobra 2006, koju je sastavio tim tadašnjeg specijalnog tužioca Slobodana Radovanovića, napisana je na 180 strana. Na ovaj, kako neki tvrde, najduži optužni akt u istoriji srpskog pravosuđa, poređano je još šest novih optužnica koje su usledile posle nekoliko proširenja istrage.
– U osnovnoj optužnici krivična dela su opisana u 24 tačke, a u ostalim u još 25 tačaka. Svaka od ovih tačaka ne odnosi se samo na jedan događaj, već je to ,slikovito rečeno, pravi galimatijas koji mora da se rasvetli u više faza. Tužilaštvu je moralo da bude jasno koliki je to posao i koliko vremena zahteva. Jer, kada bi se postupak vodio pred redovnim sudom, od ovog materijala bi nastalo bar 30 predmeta za privredni kriminal – kaže za „Blic nedelje" predsednik veća sudija Dušan Vojnović.
U nameri da postupak koliko-toliko učini efikasnijim, veće je pojedina krivična dela koja nisu učinjena u grupi izdvojilo iz glavnog pretresa i na odvojenim suđenjima za to donelo nekoliko presuda.
Za pojedine tačke optužnice veće sudije Vojnovića se oglašavalo nenadležnim, ali je Vrhovni sud ukidao ta rešenja uz obrazloženje da sve zajedno mora da sudi.
– Kada veće izdvoji iz predmeta neku tačku optužnice ili se oglasi nenedaležnim, to obično znači da nije dobro koncipiran sadržaj optužnice, odnosno da je tužilaštvo pogrešno procenilo nadležnost suda za određeno krivično delo. Ni Specijalno tužilaštvo se izgleda nije odreklo manira da optužnicu opterećuje ne tako bitnim stvarima, po ako to prođe na sudu, dobro je. Zato kada neko piše takvu megaoptužnicu, mora da razmišlja i isplanira kako i da takav predmet privede kraju – iznosi za „Blic nedelje" sudija iz bivšeg Vrhovnog suda koji tražio da ostane anoniman.
Koliko je dug put do kraja prvostepenog suđenja, može najbolje da ilustruje broj svedoka koji još čekaju da na sudu daju iskaz.
– Tužilaštvo je predložilo 315 svedoka. Do sada smo saslušali 175, što znači da je ostalo još 140. A gde su svedoci odbrane, kao i oni koje će po službenoj dužnosti odrediti veće. Obavljeno je i 18 veštačenja, a u nekim slučajevima smo naredili da se uradi dopuna. Uz to, pročitano je više od 4.000 stranica raznih dokumenata, ali je to samo mali deo onoga što nam predstoji da uradimo. Jer, ima dokazanih materijala koje do sada nismo uspeli ni da načnemo. Na primer, snimke telefonskih razgovora optuženih i sadržinu fajlova iz njihovih zaplenjenih kompjutera – nabraja sudija Vojnović.
Korak unazad u ovom procesu usledio je posle promena u sudskom veću, pošto jedan od sudija nije prošao reizbor, a drugi je otišao na novu dužnost. Zbog toga je postupak bukvalno počeo iz početka jer su neki od optuženih insistirali da ponovo iznesu gotovo kompletnu odbranu.
– Još smo u fazi saslušanja okrivljenih, što nam je do sada oduzelo bar pola godine. Verujem da ćemo u septembru početi dokazni postupak. Ali nećemo nastaviti gde smo stali pre promene veća, jer ćemo morati da ponovimo i sve do sada izvedene dokaze, bilo ponovnim izvođenjem bilo čitanjem sa transkripta glavnog pretresa – kaže sudija Vojnović.
Trojica optuženih još u bekstvu
Specijalno tužilaštvo tereti pripadnike organizovane kriminalne grupe, poznate kao stečajna mafija, da su, između ostalog, od 2003. do 2006. godine nezakonitim radnjama otuđili više preduzeća koja su bila u stečajnom postupku i tako prisvojili više od 50 miliona evra. Kao organizatori kriminalne grupe označeni su Goran Kljajević, bivši predsednik Trgovinskog suda u Beogradu, biznismen Sekula Pjevčević, suvlasnik firme „Ekoprodukt" Milinko Brašnjević, bivša direktorka Poštanske štedionice Jelica Živković, kao i nekadašnji direktor „C marketa" Slobodan Radulović.
Pored Radulovića, u bekstvu su još advokat Miljko Živojinović i Aleksandar Kuzmanovski. Za Radulovića se veruje da je u Španiji, Živojinović se javlja sudu pismima iz Francuske, a Kuzmanovski je pobegao u Makedoniju.
