Izvor: S media, 26.Avg.2009, 19:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudjenje Stanišiću i Simatoviću
Na sudjenju Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću pred Haškim tribunalom, svedok optužbe Čarls Kirudja izjavio da je Stanišić u leto 1995. imao snage u BiH i pre nego što je učestvovao u oslobadjanju pripadnika Unprofora iz ruku bosanskih Srba.
Tadašnji načelnik Službe državne bezbednosti Srbije, Stanišić je optužen za zločin nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH u periodu 1992-95. Zajedno sa njim, optužen je i njegov tadašnji pomoćnik i prvi komandant "crvenih beretki" >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Simatović, zvani Frenki.
Kirudja, koji je u junu 1995. bio predstavnik UN u Beogradu, posvedočio je da je sa Stanišićem razgovarao o oslobadjanju više stotina pripadnika Unprofora koje je Vojska Republike Srpske uzela kao taoce, pošto je NATO bombardovao vojne ciljeve u RS.
"Specijalni izaslanik UN Jasuši Akaši je tada zatražio pomoć od predsednika Srbije Slobodana Miloševića u oslobadjanju talaca... Milošević je zadatak da nam pomogne dao Stanišiću, s kojim sam ja držao vezu", izjavio je Kirudja.
Prema njegovim rečima, Stanišić mu je, tokom razgovora, kazao da misija nosi veliki rizik, zato što "postoje snage koje se protive oslobadjanju talaca".
"Stanišić mi je rekao i da će, stoga, morati da bude oprezan prilikom kontaktiranja njegovih snaga u BiH... Ukazao je na neophodnost da, kako je rekao, 'kontaktira svoje snage u BiH'", naznačio je Kirudja.
Na pitanje tužioca Dermota Gruma (Groome) da li je razumeo da su snage koje je Stanišić nazvao svojima bile u BiH i pre krize oko talaca, Kirudja je odgovorio potvrdno.
Kenijski diplomata je posvedočio i da je Stanišić imao direktan kontakt s predsednikom RS Radovanom Karadžićem i komandantom VRS Ratkom Mladićem.
"Na sastanku, kojem je 10. juna 1995. prisustvovao i Milošević, Stanišić se pitao da li bi Karadžića i Mladića trebalo podvrći pritisku da taoce predaju direktno Unproforu u Sarajevo ili da ih predaju njemu, odnosno vlastima u Beogradu... Bilo je jasno da je želeo da taoci budu predati njemu", rekao je Kirudja.
Svedok je naglasio da su Milošević i Stanišić želeli da budu vidjeni kao "oni koji su isposlovali oslobadjanje talaca".
Milošević i Stanišić su, kako je kazao Kirudja, od izaslanika UN Akašija i komandanta Unprofora, britanskog generala Ruperta Smita, tražili i garancije da NATO, po oslobadjanju talaca, neće bombardovati RS u znak odmazde.
Kirudja je potvrdio da je, zajedno sa Stanišićem, prisustvovao dolasku jedne od poslednjih grupa oslobodjenih talaca u Novi Sad. Tužilac Grum je u dokaze uveo više televizijskih snimaka načinjenih pri predaji talaca Stanišiću i "crvenim beretkama" SDB.
Teza optužbe, koju je u uvodnoj reči izneo tužilac Grum, jeste da je Stanišićeva uloga u oslobadjanju talaca pokazala da je on imao moć da utiče na vojni i politički vrh RS, a koju je u prethodnim godinama rata koristio u cilju ostvarenja zajedničkog zločinačkog poduhvata nasilnog stvaranja nove srpske države.
Doprinos Stanišića oslobadjanju talaca, po optužbi, valja uzeti u obzir kao olakšavajuću okolnost pri odmeravanju zatvorske kazne, pošto on bude proglašen krivim.
Prvooptuženi Stanišić ni danas nije prisustvovao procesu, tvrdeći da je suviše bolestan, iako se, prema današnjem izveštaju lekara, njegovo psihičko stanje popravilo. Stanišić pati od hronične bolesti organa za varenje i depresije.
Prema nalazu lekara, on je psihički sposoban da učestvuje u procesu, a fizički može da bude prisutan u sudnici u periodima od najmanje 30 minuta, a uz češće pauze možda i duže.
Proces je danas, odlukom sudskog veća, nastavljen uprkos protivljenju Simatovića, koji još nije postavio novog advokata, umesto Zorana Jovanovića koji je iznenada umro početkom avgusta. Simatovića je u sudnici zastupao kobranilac Vladimir Domazet.
Simatovićeva odbrana će, zbog toga, svedoka Kirudju unakrsno ispitivati naknadno.
