Izvor: Politika, Beta, 30.Avg.2009, 23:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suđenje Karadžiću u septembru
Čeka se odluka žalbenog veća o poslednjoj žalbi u tom predmetu, koja se odnosi na sporazum Radovana Karadžića i Ričarda Holbruka, posle čega bi proces mogao da počne
Suđenje bivšem lideru bosanskih Srba Radovanu Karadžiću, optuženom za genocid u BiH, prema najavama iz Haškog tribunala trebalo bi da počne u septembru. Prema poslednjim informacijama iz ovog suda, čeka se odluka žalbenog veća o poslednjoj žalbi u tom predmetu, koja se odnosi na sporazum Karadžića >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Ričarda Holbruka.
Predsednik tribunala Patrik Robinson treba da saopšti datum suđenja kao i sastav pretresnog veća i posle godinu dana priprema, suđenje Karadžiću moglo bi da počne. Tužilaštvo je najavilo da će pozvati 159 svedoka, a za izvođenje dokaza biće potrebno 490 radnih sati.
Radovan Karadžić brani se sam, uz pomoć pravnog savetnika, Amerikanca Pitera Robinsona. Od dolaska u Hag tvrdio je da nije kriv za genocid i podneo je desetine različitih, predloga, zahteva i podnesaka. Poslednji Karadžićev zahtev stigao je pre nekoliko dana, kada je tražio da Haški sud obaveže Francusku da dostavi podatke o ilegalnim isporukama oružja Armiji BiH i izveštaje o eksplozijama na pijaci Markale.
Među prvim Karadžićevim zahtevima bilo je pribavljanje informacije o sporazumu kojim mu je bivši predstavnik SAD Ričard Holbruk 1996. godine garantovao imunitet od Haškog suda ako se povuče iz političkog života. Pozivajući se na dogovor sa Holbrukom, Karadžić je tražio povlačenje optužnice, što nije prihvaćeno.
U podnesku koji je predat sudskom veću se, između ostalog, navodi da tribunal nema nadležnost da sudi Karadžiću zato što postoji sporazum o imunitetu sklopljen sa Holbrukom, kao funkcionerom sa ovlašćenjima Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Kao dodatak zahtevu za odbacivanje optužnice, priložena je kopija dokumenta kojim se Karadžić obavezuje da će se povući sa svih funkcija.
Na početku pripremne faze suđenja, Karadžić je tražio da Haški tribunal zameni sudije koje nadziru taj deo postupka. Tvrdio je da predsedavajući sudija Alfonso Ori ima lični interes, jer je učestvovao na prethodnim suđenjima, uključujući i ono protiv bivšeg predsednika Skupštine Republike Srpske Momčila Krajišnika, kome je, kako je Karadžić to opisao, izrečena „drakonska” zatvorska kazna u trajanju 27 godina. Karadžić je tražio i da se zamene druge sudije u veću kojim Ori predsedava.
Takođe je tražio da tribunal finansira troškove dolaska Alekse Buhe, ratnog ministra spoljnih poslova RS u Hag, koga je najavio kao ključnog svedoka odbrane. On je, kako je rekao Karadžić, svedok njegovog sporazuma sa Holbrukom.
U julu ove godine, Karadžić je zatražio od visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini Valentina Incka da državi BiH naredi da ispuni njegov zahtev o dostavljanju dokumentacije koja bi mu mogla biti od koristi u pripremi odbrane. Tražio je od Haškog tribunala i da izda obavezujući nalog Vladi Belgije da mu dostavi dokumenta koja potvrđuju da je Armija BiH izazvala dve eksplozije na sarajevskoj pijaci Markale, tokom rata u BiH.
Među poslednjim Karadžićevim zahtevima bilo je i izdavanje naloga Vladi Malezije da mu dostavi podatke u vezi sa krijumčarenjem oružja za muslimane u BiH tokom proteklog rata, tvrdeći da su u tome učestvovale malezijske i turske trupe u sastavu Unprofora.
Karadžić u podnesku sudskom veću tvrdi da je krijumčarenje oružja, vrednog 15 miliona dolara, obavljeno preko navodne sudanske humanitarne organizacije „Treća svetska agencija za pomoć”, koju je 1987. godine osnovao sudanski doktor Elfait Ali Hasanajn i koja je imala veze sa vrhom bosanske vlasti.
Karadžić je ranije zahtevao da se i vladama Austrije, Italije i Malte naloži da mu dostave podatke u vezi sa nelegalnom trgovinom oružjem. Ovi predlozi su prihvaćeni, a većina evropskih zemalja, od kojih je tribunal to tražio dostavila je svoje izveštaje, dok su neke tražile još vremena da pretraže arhive.
Bivši lider bosanskih Srba uputio je 3. avgusta podnesak sudskom veću Haškog tribunala u kojem traži novčanu nadoknadu zbog nezakonitog hapšenja u Srbiji.
On traži od sudskog veća da odredi sumu za finansijsko obeštećenje koje će mu pripadati ako mu bude izrečena oslobađajuća presuda ili ako mu kazna bude umanjena, ukoliko u Hagu bude osuđen.
Dorotea Čarnić
[objavljeno: 31/08/2009]
