Izvor: S media, 01.Jul.2009, 14:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudjenje Karadžiću počinje u septembru
Početak sudjenja Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom može se očekivati u septembru, pošto se nerealnim pokazao plan da počne krajem jula, rekao predsedavajući sudija Ijan Bonomi.
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid i zločine protiv čovečnosti nad nesrbima u BiH 1992-95. godine.
Tokom statusne konferencije, sudija Bonomi je naznačio da "nije realno očekivati da proces počne pre septembra" jer se pretprocesne radnje ne mogu obaviti >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << do 22. jula, prvobitnog termina.
Optuženi Karadžić je sudiju pitao "misli li na septembar ove godine", na šta sudija Bonomi nije odgovorio.
Karadžić koji se brani sam, sugerisao je da je početak sudjenja u septembru nemoguć zbog obima materijala koji odbrana mora da obradi da bi bila spremna za proces.
Predlažući da se tužioci "odreknu" nekih delova optužnice, da bi se sudjenje skratilo i učinilo efikasnijim, Karadžić je rekao: "Lakše bi bilo ako bi se oni fokusirali, ako imaju nešto protiv mene... A ja sam uveren da nemaju ništa protiv mene i zato pucaju iz sačmare, pa šta pogode".
Pošto je tužilac Alan Tiger nagovestio da će izvodjenje dokaza optužbe protiv Karadžića trajati oko godinu dana, sudija Bonomi ga je pozvao na "kreativno razmišljanje" o pojednostavljenju dokaznog postupka.
Karadžić je uložio prigovor na veliki broj zaštićenih svedoka koje Tužilaštvo namerava da izvede, tvrdeći da će ih biti oko 200, ali je rekao da se ne protivi da zaštitu uživaju "delikatne žrtve".
Tužilac Hildegard Erc-Reclaf je odgovorila da, za sada, ima 159 zaštićenih svedoka, medju kojima su u ogromnoj većini žrtve i "insajderi".
Tokom rasprave se čulo i da će medju svedocima biti lord Dejvid Oven (David Owen) koji je tokom rata u BiH bio medjunarodni mirovni posrednik. Kao i na sudjenju Slobodanu Miloševiću, Oven je, medjutim, odbio da bude svedok optužbe i želi da iskaz da kao svedok sudskog veća.
Karadžić je danas rekao i da je zatražio dokumenta od "24 države i dve medjunarodne organizacije", a da 18 zemalja još nije odgovorilo, tri su odbile zahtev, a pet će ga razmotriti.
Bivši predsednik RS je ponovio zahtev sudskom veću da zakaže raspravu o njegovoj tvrdnji da mu je u leto 1996. godine izaslanik SAD Ričard Holbruk garantovao imunitet od Tribunala ako se povuče iz političkog i javnog života.
Sudija Bonomi odgovorio je da će veće razmotriti taj zahtev.
Karadžić je u dve tačke optužen za genocid u Srebrenici i još 11 opština u BiH, a u devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje medjunarodnih talaca.
Optužbe protiv Karadžića usredsredjene su na: etničko čišćenje u BiH 1992-95. godine; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u istom periodu; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995. godine i na genocid u Srebrenici jula 1995. godine.
Karadžića su 21. jula 2008. godine uhapsile vlasti Srbije u Beogradu. Pošto je 30. jula prebačen u Hag, odbio je da se izjasni o krivici po tačkama optuznice, a sudija Bonomi je, u skladu sa pravilima suda, u spis uveo da je optuženi izjavio da nije kriv.
