Izvor: S media, 04.Nov.2009, 19:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudjanje pretvoreno u ruganje pravdi
Predsednik SPO Vuk Drašković ocenio da je nastavljeno sudjenje trojici bivših čelnika Beogradskog centra Državne bezbednosti optuženim za pomaganje u pokušaju njegovog ubistva, "pretvoreno u ruganje pravdi i zataškavanje zločina".
"Optuženi funkcioneri Miloševićeve Državne bezbednosti i njihovi svedoci iz iste Državne bezbednosti, uz veliku medijsku podršku, tvrde da nisu tajno slikali prilaze mom budvanskom stanu da bi te fotografije dobili atentatori, već da >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << bi u stan ugradili prislušne uredjaje", rekao je Drašković u pisanoj izjavi medijima.
Za pomaganje u pokušaju ubistva Draškovića, 15. juna 2000. u Budvi, optuženi su nekadašnji šef Beogradskog centra DB-a Milan Radonjić i bivši načelnici u Centru DB-a zaduženi za spoljni i unutrašnji ekstremizam, Stevan Basta i Ratko Romić.
Drašković je rekao da su u vezi sa atentatom na njega u Budvi "činjenice neumoljive", ali je dodao da one kao da ne zanimaju nikoga u sudnici.
"Stan nije ozvučen, a atentat se desio. Stevan Basta je uoči atentata došao u Budvu sa fotografijama, predao ih atentatorima i lično im dao i usmene instrukcije", rekao je Drašković i dodao da sud "raspolaže i sudski validnim priznanjem jednog od atentatora".
Drašković je rekao i da sudije i javnost znaju da su "po nalogu Milana Radonjića" praćeni Slavko Ćuruvija i Ivan Stambolić, i da je ishod toga bilo njihovo ubistvo.
Lider SPO je naveo i da je i on praćen po nalogu Radonjića i da je ishod toga "pokušaj (njegovog) ubistva i četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali".
"Isto se dogodilo u Budvi. Radonjić je tobože samo hteo da ozvuči žrtvu, a na nju je izvršen atentat", zaključio je Drašković u vezi sa sudjenjem optuženima za pomaganje u pokušaju njegovog ubistva u Budvi, 15. juna 2000. godine.
Ranije danas bivši zamenik načelnika Beogradskog centra Državne bezbednosti Veselin Lečić izjavio na sudjenju bivšim kolegama optuženim za pomaganje u pokušaju ubistva Vuka Draškovića u Budvi 2000. godine da su optuženi išli u Budvu da bi špijunirali Draškovićeve kontakate sa američkim diplomatama, jednim od braće Hil.
Praćenje Draškovića koji je, prema Lečićevim rečima, bio "klasifikovan kao unutrašnji neprijatelj", bilo je "prioritet službe" i tadašnji predsednik Vrhovnog suda Srbije odobrio je sve raspoložive mere praćenja - praćenje kretanja, prislušivanje telefonskih razgovora, otvaranje pošte...
Radonjić je, prema Lečićevim saznanjima, naložio Basti i Romiću da odu u Budvu, jer je merom "kontrola medjunarodnog telefonskog saobraćaja (KMTS)" dobijen podatak da će se Drašković sresti sa američkim diplomatom Nikolasom Hilom, bratom Kristofera Hila, pošto su braća Hil bili "predmet interesovanja službe.
Lečić je potvrdio odbranu Baste i Romića da je njihov zadatak bio da fotografišu Draškovićev stan radi postavljanja "sredstava prislušne tehnike", odnosno da "pokrije kontakt" Draškovića i Hila u hotelu "Mogren" ili hotelu "Miločer".
"Basta mi je posle doneo album sa fotografijama Draškovićevog stana, a Romić nije uspeo da pokrije kontakt sa Hilom, pa smo zaključili da tog kontakta verovatno nije ni bilo, jer ga nisu potvrdili ni Basta, ni Romić", rekao je Lečić.
On je naveo da u to vreme više nije bilo saradnje srpske i crnogorske službe bezbednosti, pa DB Srbije nije mogao ništa da traži od kolega iz Crne Gore, čak ni mere prisluškivanja.
Lečić je dodao da je Drašsković tokom boravka u Crnoj Gori imao obezbedjenje crnogorskog MUP-a.
