Izvor: Politika, 14.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudije sa ugledom
„Samo sudije mogu da čuvaju svoj ugled i autoritet”, smatra Nata Mesarović, novi v. d. predsednika Vrhovnog suda Srbije, javnosti poznata kao predsedavajući sudija u procesu za ubistvo Zorana Đinđića.
„Pravosuđe u Srbiji mora da se reformiše. Imam volje i elana da doprinesem sprovođenju promena na pravi način. Vrhovni sud zaslužuje veliki ugled jer se u tom sudu mnogo radi”, rekla je sudija Mesarović „Politici”, u prvoj izjavi koju daje s >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mesta predsednika svih sudija u Srbiji.
Proces KP 5/03, ubistvo Zorana Đinđića, obeležio je njenu karijeru. Najvažniji predmet srpskog pravosuđa poverio joj je kolegijum Posebnog odeljenja Okružnog suda, kada se iz procesa povukao sudija Marko Kljajević.
Nata Mesarović je znala da se dodelom ovog predmeta savesnost, nepristrasnost i odgovornost, ne samo podrazumevaju, nego i zahtevaju od nje. Nije obraćala pažnju na izjave koje su se mogle tumačiti kao pritisak na sud, ali joj je veoma smetalo suđenje u medijima, presuđivanje pre suda i to što su svi mislili da znaju sve. Sudiji Mesarović danas je žao što Marko Kljajević nije ostao u procesu do kraja.
Nata Mesarović rođena je u Beogradu gde je, 1974. godine, završila Pravni fakultet. Karijeru je započela u Privrednom sudu, a od 1976. do 1985. godine radila je kao sudija za prekršaje. Zatim je radila kao istražni i prvostepeni krivični sudija Četvrtog opštinskog suda, a od 1997. godine prelazi u Okružni sud. Bila je predsedavajući sudija na prvom suđenju za ratne zločine, u slučaju poznatom kao „Sjeverin”.
U karijeri je sudila i presuđivala u procesima za teška ubistva, razbojništva i silovanja. Godine 2003. izabrana je za sudiju Vrhovnog suda Srbije ali je veoma brzo delegirana u Specijalni sud, gde postaje član veća u procesu za ubistvo Đinđića. Kada je posle više meseci danonoćnog rada završila pisanje obrazloženja ove presude, vratila se u Vrhovni sud, gde su je sačekali problemi s rasporedom. Dobila je mesto u veću za opšti kriminal.
Svojevremeno je na pragu svoje vikendice zatekla crvene ruže, što je simbol Jedinice za specijalne operacije, čiji je komandant Milorad Ulemek bio prvooptuženi. Kasnije je crvene ruže i glave besnog vuka viđala na majicama pripadnika JSO koji su tako obučeni dolazili u sud i sedeli u sudnici kako bi pružali podršku svojim saborcima na optuženičkoj klupi.
„Ni mene ni ovo veće ne možete uplašiti”, rekla je Ulemeku kada je on u majici sa slikom vuka razjapljenih čeljusti stao za govornicu i počeo svoju završnu reč. O strahu ne razmišlja. „Ne osvrćem se na druge”, kratko odgovara na pitanja o ličnoj bezbednosti i zaštiti koju joj duguje država.
U slobodno vreme piše poeziju. Voli pop muziku, a njenu mladost obeležila je muzika Džimija Hendriksa koga i sada rado sluša. Voli klasičan balet i putovanja u drevne gradove Istoka. Oni koji je poznaju tvrde da je veoma duhovita, energična i hrabra.
Dorotea Čarnić
--------------------------------------------------------------------------
[objavljeno: 15/03/2009]
